Многи који се баве латиноамеричком политиком у Вашингтону били су затечени смелошћу Трамповог потеза

„Данас званично признајем председника народне скупштине Венецуеле, Хуана Гваида (на слици изнад), као в.д. председника Венецуеле“, рекао је председник Доналд Трамп у саопштењу које је мејлом прослеђено медијима у среду поподне. „Охрабрујемо друге владе са западне хемисфере да признају“ Гваида у том својству, наставио је Трамп. Он је обасуо критикама „нелегални режим“ актуелног председника Венецуеле Николаса Мадура.

Гваидо је брзо прихватио штафету коју му је Вашингтон добацио, и обратио се присталицама у Каракасу док је полагао заклетву пред масом која га је поздрављала. Спектакл се одиграо док је престоница Венецуеле била закрчена демонстрантима који су се окупили против Мадурове владе. Многи који се баве латиноамеричком политиком у Вашингтону, реклаксирани чињеницом да су годинама приоритет Блиски исток и Евроазија, били су затечени смелошћу Трамповог потеза.

ТИХО ОКУПЉАЊЕ САВЕЗНИКА

„Данашњи дан обележава прекретницу у настојањима да се обнови демократија у Венецуели“, рекао је Ерик Фаренсворт, ветеран Клинтонове администрације и потпредседник Савета Америке. „Ово је смео корак Трампове администрације који ужива подршку обе странке у Конгресу“. Овај сентимент је у складу са чињеницом да се овде не ради о унилатералној акцији председника. Од среде је истим путем пошла и Канада, као и регионални савезници: Перу, Бразил, Аргентина, Колумбија, Парагвај, Еквадор, Костарика и Чиле. Трамп је у тишини култивисао савезнике у западној хемисфери још од почетка свог председничког мандата, што је укључивало и вечеру са већином лидера земаља у суседству Венецуеле, вече пре његовог ватреног говора пред Генералном скупштином УН.

Фаренсворт сматра да ће овај маневар „морати да прате даљи кораци који ће обезбедити да се замах ка демократској обнови настави без посустајања“. Високи функционер једне велике америчке енергетске корпорације ми је рекао да је очекивао да ће Сједињене Државе увести санкције на венецуеланску нафту. Актуелна администрација је закуцала Каракас санкцијама, али је избегавала да нишани главну извозну робу ове петро-државе. У самом Вашингтону, Трампово саопштење није примљено са толико изненађења. Стејт департмент, како под Мајком Помпеом, тако и под Рексом Тилерсоном, се водио тихо-јастребовском линијом према Венецуели. Једино што тај маневар није завређивао толику пажњу медија јер администрација истовремено има тврд наступ и према Ирану, Кини и Северној Кореји.

ПОВРАТАК МОНРООВЕ ДОКТРИНЕ?

Државни секретар Помпео је летос позвао на суспензију чланства Венецуеле у кључној регионалној групи – Организацији Америчких Држава – мада се уздржао од позива на смену режима. Помпео је истакао како је Мадуро „демонстрирао непогрешиву злонамерност, те је истрошио опције за дијалог у актуелним околностима“. Тилерсон је, пре свог одласка, хвалио деветнаестовековну Монроову доктрину која предвиђа широк ауторитет САД у регији. Тилерсон, тај пензионисани нафташ, у коментарима који су га увалили у неприлике говорио је да је Монроова доктрина била „очигледно успешна“ и да је „данас релевантна исто онолико колико је била и у време када је написана“.

Нема сумње да је додатни фактор самоуверености администрације у Вашингтону и успон Жаира Болсонара у Бразилу, прозваног „тропским Трампом“. Гуљемо Пики, истакнути италијански политичар и главни савезник популистичке звезде Матеа Салвинија, раније овог месеца био је у Вашингтону, где је говорио да ће Италија, под његовом влашћу, настојати да постане главни савезник Вашингтона у Европи. Болсонаро, иначе страствени критичар Мадура, тежи истој улози у Латинској Америци.

Потпредседник Мајк Пенс је целу ствар довео на потпуно нов ниво у уторак увече, када је наговестио саопштење које је уследило у среду. „Уз вас смо“, написао је Пенс на свом твитеру на шпанском и енглеском. „Уз вас смо и остаћемо уз вас док се демократија не обнови, а ви вратите своје рођењем стечено право на либертад.

РУБИОВ МОМЕНАТ

Но, развој ситуације од среде је нарочита премија за једног „инфлуенсера“ (неологизам који означава особу која има утицај на друге, која је у стању да поставља трендове, и то углавном преко друштвених мрежа, прим. прев.) на Белу кућу: сенатора Марка Рубија. Бивши главни стратег Беле куће Стив Бенон ми је рекао да нико није био агресивнији у залагању за тврду линију администрације. Рубио је, малтене у једногласју са Белом кућом, у среду на свом твитеру поделио пренос уживо Гваидовог обраћања и поручио следеће: „Пре 61 године Венецуела је збацила диктатуру. Данашњи дан, исто као и 23. јануар 1953, је историјски дан за Венецуеланце који марширају против [Мадурове] нарко-терористичке тираније и подижу свој глас у подршку Гваиду“.

Рубио и његови конгресни савезници чине базу центра моћи који притиска администрацију да преузме жешћи курс не само према Венецуели, него и према Куби. Њихови напори су постигли одлучујући успех, а највећи део детанта из Обамине ере је поништен. Ова кохорта види Венецуелу као сателита Хаване. Значај кубанских емиграната са Флориде се наравно никако не може преценити у републиканском освајању Беле куће. Трамп је, као и њему сада наклоњени Рон Пол, некада био загрејанији за настојања Обамине администрације да се помири са Хаваном. Пол се и даље јавно држи своје јеретичке позиције, али је Трамп у највећој мери променио плочу.

НОВА ТРАГИЧНА ГРЕШКА?

Тврђи наступ према Каракасу уноси поделе чак и међу неке реалисте. Неки, попут Такера Карлсона, су апеловали да се посвети пажња кинеским инвестицијама у Венецуелу и Латинску Америку уопште. За разлику од Блиског истока, ово је америчко задње двориште и по њему вршља једини прави геополитички такмац Сједињених Држава, сматрају заступници овог резона. Кинеске инвестиције у дотичну земљу укључују и скорашњу, преко потребну кредитну линију од пет милијарди долара, као и извоз технологија за дубоко контроверзни систем друштвених кредита. Експерти за Кину међутим истичу да се Пекинг охладио према климавом Мадуру, па његова посета Кини крајем 2018. није изазвала готово никакву пажњу.

Али други део реалиста је забринут да би бескомпромисна политика смене режима могла да буде трагична грешка и још једна самообмањујућа авантура. „За Сједињене Државе има смисла да признају председника народне скупштине Хуана Гваида за лидера Венецуеле – уколико је његово посезање за том титулом уставно утемељено“, рекао ми је Бенџамин Х. Фридман из тинк-тенка Дефенсе Приоритиес. Али и додаје: „Сједињене Државе морају да пазе да не буду увучене у напоре за смену режима у Венецуели. Коришћење војне силе за рушење Мадура би било сулудо, не само због ризика које то подразумева, него и што би оптужбе да је Гваидо лутка америчког империјализма могле тамо да оштете перспективе праве демократије“.

Курт Милс је спољнополитички коментатор листа Nešnel interest

ЛАЗАНСКИ О СПОСОБНОСТИМА РУСКОГ МИГ-29: Зашто су током агресије били лака мета ловцима НАТО алијансе?! (ВИДЕО) https://t.co/Wntd0VJFfP

— СРБИН инфо (@srbininfo) January 25, 2019

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: The National Interest

Ознаке: анализа, Венецуела, Доналд Трамп, Курт Милс