Pročitaj mi članak
Тендер за уградњу подземних контејнера спроведен је мимо закона, док већина произвођача контејнера сматра да је посао унапред договорен.
Око 6 милиона евра за 1,800 контејнера Јавно предузеће “Градска чистоћа” доделило је на тендеру који није био у складу са Законом о јавним набавкама, показује истраживање БИРН-а.
Око 6 милиона евра за 1,800 контејнера Јавно предузеће “Градска чистоћа” доделило је на тендеру који није био у складу са Законом о јавним набавкама, показује истраживање БИРН-а.
На тендер расписан у марту 2011. године стигле су само две понуде, од којих је једна била неодговарајућа. Иако у том случају Закон налаже расписивање новог тендера, “Градска чистоћа” је започела преговоре са једним од понуђача, са којим је и потписала уговор.
Овај изузетно уносан посао додељен је конзорцијуму које чине две фирме, “Блок” из Београда, без претходног искуства у тој области и “Благојевица” из Младеновца, чији оснивач за собом има низ банкротираних предузећа.
Александар Стаменковић, директор “Градске чистоће” и високи функционер Демократске странке, није имао времена да одговори на питања БИРН-а у вези са тендером.
У поступку набавке 1,800 контејнера није спорна само прекршена правна процедура. Велики број компанија које су биле заинтересоване за овај посао, одустале су од пријављевања сматрајући да је тендер био намештен. Тендерску документацију откупиле су 22 компаније, а само две су дале понуду.
“Тендер је вешто састављен. Сумњиво је да су техничке карактеристике такве да одговарају само једном понуђачу. На жалост, то је наша реалност,” каже Љубивоје Славковић, директор компаније “Блок Сигнал” из Ниша, једне од највећих фабрика за комуналну опрему.
На питање о могућем намештању тендера, “Градска чистоћа” је писменим путем штуро одговорила: “Техничким захтевима су могли да одговоре сви заинтересовани потенцијални понуђачи, из области предмета јавне набавке”.
Милан Лукић, секретар социјалиста у Младеновцу, који се у привредном регистру води као власник и директор “Благојевице”, каже за БИРН да је улога те компаније била да произведе контејнере, што је ова фирма и урадила.
Наручено “по мери”
За детаље тендера треба питати власника компаније “Блок”, Душана Мандрапу, сугерисао је он. Мандрапа је, међутим, у више наврата одбио захтеве БИРН-а за интервју.
Значајну улогу у целокупном послу има и оснивач “Благојевице”, Живко Радојичић, током деведесетих близак Социјалистицкој партији Србије.
Покушај да се разјасни његова улога на тендеру, где се појављује и као један од заступника “Блока”, и као неформални директор “Благојевице”, остао је без успеха. Он је, како каже, имао воље али не и времена за интервју до дана објављивања текста.
Идеја о подземним контејнерима рођена је још 2009. године, а у плану је да до 2013. године Београд добије укупно 6,000 подземних контејнера.
Подземни контејнери су новина у Србији и очекивало се да ће „Градска чистоћа“ дати довољно времена заинтересованим компанијама да израде прототип у складу са захтевима тендера, за шта је потребно најмање пет месеци.
По закону, наручилац може годину дана унапред да најави расписивање оваквог тендера, како би добио што бољу и јефтинију понуду. У овом случају, заинтересованима су дата два месеца да се припреме – тендер је најављен у јануару, а расписан у марту.
Већ у старту, “Градска чистоћа” је прекршила Закон о јавним набавкама, који предвиђа да се набавке вредности веће од 50 милиона динара претходно најаве свим потенцијалним понуђачима на сајту Управе за јавне набавке и у Службеном гласнику. Најава је објављена само у Службеном гласнику.
Додатни послови “Блока” и “Благојевице”:
– Поправка и замена елемената подземних контејнера: Вредност: 3,2 милиона динара без ПДВ-а Врста поступка: Преговарачки поступак без објављивања јавног позива Датум: Август 2012. године
– Непредвиђени радови приликом уградње 1.800 подземних контејнера: Вредност: 17,9 милиона динара без ПДВ-а; Врста поступка: Преговарачки поступак без објављивања јавног позива; Датум: Јул 2012. године
– Сервисирање подземних контејнера: Вредност: 4,7 милиона динара без ПДВ-а; Врста Поступка: Преговарачки поступак без објављивања јавног позива; Датум: Мај 2012. године
– Испорука и уградња дизалица за пражњење подземних контејнера: Вредност: 8,3 милиона динара; Врста поступка: Преговарачки поступак без објављивања јавног позива; Датум: Март 2012. године
Још важније, многи произвођачи комуналне опреме тврде да су тендерски захтеви од понуђача тражили да израде контејнере који изгледом, димензијама и осталим карактеристикама, у потпуности одговарају контејнерима које је “Благојевица” током 2010. године већ уградила у неким деловима Београда.
Ова фирма је тада уградила 140 контејнера у обновљеном Булевару краља Александра и другим деловима града.
Хрватска фирма СТП, која заступа компанију “Молок” из Финске, одустала је од пријављивања на тендер.
Марко Брнчић, директор СТП-а, каже за БИРН: “Схватили смо да је тендер направљен да погодује једном произвођачу”.
Неколико директора српских компанија инсистирало је да говоре анонимно, у страху да не угрозе будуће послове са државом.
Један од њих је овај тендер описао као “системску пљачку.”
Други резигнирано каже да су му искуства са тендерима углавном лоша: “Више не идемо на тендере. Ставићемо катанац на фирму”.
Још један од услова конкурса практично је искључио све српске произвођаче. Од фирми је тражено и да поднесу доказ да су претходно произвеле подземне контејнере у вредности од 25 милиона динара.
У тренутку расписивања тендера, од српских произвођача једино је “Благојевица” могла да задовољи овај услов, јер је ова фирма уградила прве и тада једине подземне контејнере у земљи. Овај критеријум стручњаци за јавне набавке сматрају дискриминацијом.
Две компаније из Србије уложиле су три званичне жалбе на тендерску процедуру. Две од три жалбе су усвојене, али “Градска чистоћа” је направила само козметичке промене у опису задатих услова.
Централа “Молока” из Финске, једног од највећих светских произвођача контејнера, упутила је “Градској чистоћи” и кабинету градоначелника Драгана Ђиласа протестно писмо, на које никад нису добили одговор.
Нелегални уговор
Да би се уговор поништио, било би потребно да једна од заинтересованих страна поднесе захтев Комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки.
У овом случају такав захтев нико није поднео. Напротив, српска компанија “Лад Гроуп”, која се појавила у оквиру конзорцијума “Ецо Wасте”, једина је компанија са којом је БИРН разговарао, а која је сматрала да је тендерска процедура била коректна.
Директор Милош Марковић каже:“Врло радо бих волео да нађем замерку али нисам успео. Био је фер-плеј, отворена утакмица, али нисмо добили посао. “Благојевица” је била у предности јер су већ имали развијен модел, а ми смо нас тек развијали”.
Далиборка Срећков каже да њој није познато да у пракси има случајева покретања поступка за утвђјивање ништавости, нити да је неки уговор прогласен ништавим.
Аналитичари сматрају да је разлог томе што се нема поверења у институције система, или што се привредници брину да ће изгубити могућности на следећим тендерима, ако се побуне.
Додатно, казне за кршење Закона о јавним набавкама више су него симболичне и крећу се између 850 и 8,5 хиљада евра.
“Претпостављам да ситуација на овом пољу може да се промени, јер ће предлог новог Закона о јавним набавкама ускоро бити у скупштинској процедури”, објашњава Срећков.
Њиме се предвиђа да Управа за јавне набавке и Комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки буду овлашћене да покрећу поступке за утврђивање ништавости уговора.
Када се конкурс завршио, тендерска комисија закључила је да је понуда конзорцијума који је предводио “Блок” неисправна, а да је понуда конзорцијума “Ецо Wасте” била и неисправна и неодговарајућа.
Неисправна понуда најчешће значи да је поднета непотпуна документација, а неодговарајућа да нису испуњене техничке спецификације захтеване конкурсом.
У ситуацијама када су понуде неисправне наручилац позива фирме да допуне своје понуде и улази са њима у преговоре.
Далиборка Срећков, из Управе за јавне набавке, објашњава да по Закону о јавним набавкама ако само један од учесника на тендеру има неодговарајућу понуду, компанија која је расписала тендер не може отварати преговарачки поступак, већ мора расписати нови тендер.
То практично значи, додаје Срећков, да је уговор о јавној набавци који је закључен супротно одредбама закона ништаван.
У овом случају “Градска чистоћа” је, и поред тога што је једна од понуда била неодговарајућа, ушла у преговоре са конзорцијумом који предводи “Блок” и са њима потписала уговор. Други понуђач “Ецо wасте” одлучио је да не учествује, иако је позван на преговоре.
Добитнички конзорцијум је накнадно потписао уговоре вредне најмање 40 милиона динара, или 350,000 еура, на име додатних радова за поправку и сервисирање контејнера, непредвиђене радове и дизалице за пражњење контејнера.
Коме су отишле паре?
Од како је потписан уговор, стотине контејнера уграђено је широм Београда и посао би ускоро требало да буде завршен.
Ипак, различита пословна срећа пратила је партнере у овом послу, док је остала нејасна улога Живка Радојичића како у “Благојевици”, тако и у “Блоку”.
“Блок” је крајем 2010. имао двоје запослених и приход од пет милиона динара (тада око 50,000 еура).
Крајем 2011. запошљава 25 особа, а приход је повећан 20 пута, тако да је 2011. годину завршио са укупним приходом од 100 милиона динара (око миллион евра).
Ситуација у “Благојевици” је знатно другачија. Ова компанија коју је Радојичић основао 1992. године у блокади је од јуна ове године јер не може да плати 11 милиона динара (око 100,000 евра) неизмирених обавеза.
Радојичић је власник још најмање четири компаније које су у стечају или у процесу ликвидације.
Власништво над “Благојевицом ” Радојичић је три месеца уочи тендера за подземне контејнере пренео на свог радника Милана Лукића.
Док Радојичића у Младеновцу виде као правог власника “Благојевице”, његово име се појављује у записнику о поступку преговарања са “Градском чистоћом”, где је потписан као представник “Блока”.
Пошто је Милан Лукић, који се у привредном регистру води као власник и директор “Благојевице”, у августу отишао из фирме, није сасвим јасно ко сада званично представља “Благојевицу”.
Лукић је тренутно на управљачкој функцији једног комуналног предузећа из Младеновца.
У разговору за БИРН Лукић није знао да објасни зашто је фирма која је добила посао вредан шест милиона евра у финансијским тешкоћама, нити је знао ко је сада директор “Благојевице”.
“Не радим више у тој фирми, не знам ништа о томе (о блокади),” рекао је Лукић. Он са дивљењем говори о Радојичићу, који га је запослио као физичког радника још 2001.године.
“Дај Боже да је више таквих људи. Свака му част. Ја му се дивим”.
Александар Ђорђевић
2015-08-23
извор: Јавно.рс
