Прочитај ми чланак

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ РАКА: Карцином годишње однесе 20.000 живота у Србији

0

Рак у Србији годишње однесе око 20.000 живота, док се истовремено у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести.

Србија је, према проценама Међународне агенције за истраживање рака, земља са средњим ризиком оболевања (на 12. месту од 40 европских земаља) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи – на другом месту одмах иза Мађарске.

Највише људи оболева од рака плућа, дојке и дебелог црева и ове три врсте чине једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.

Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца у Србији и чини 14,5 одсто свих нових случајева рака и више од петине свих смртних случајева од рака код мушкараца.

Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена – чини четвртину свих новооткривених случајева рака и водећи је узрок смрти од рака (15 одсто).

Ови подаци стижу на Светски дан борбе против рака, који се обележава 4. фебруара од 2000. године.

Како је на сајту објавио Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи, а регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих малигних тумора у 2018. години.

Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести, наводе.

Малигни тумори плућа и бронха водећи су и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно трећи по учесталости узрок оболевања и други узрок умирања међу женама са дијагнозом рака у Србији.

Рак плућа је најчешће малигно обољење од којег у свету сваке године оболи 1,8 милиона, а умре 1,6 милиона особа.

Сваке године, више од пет хиљада становника Србије премине од ове болести.

Пушење је, према подацима „Батута“, један од главних узрочника овог рака, а недавне најаве да ће и у Србији на свим јавним местима пушење бити потпуно забрањено, могло би да представља светлу тачку у овој мрачној статистици.

Светска здравствена организација је недавно најавила увођење ових нових мера, а званичници у Србији су најавили да ће се нацрт новог закона пред Владом наћи до краја године.

Како у тој организацији за ББЦ на српском кажу, Србија се, као потписница Оквирне конвенције СЗО о контроли дувана, обавезала да ће спроводити различите активности које су део Конвенције, а то укључује и потпуну забрану пушења на јавним местима.

„Спровођење ових мера је веома важно за побољшање здравственог стања становништва, јер докази јасно показују да је употреба дувана најчешћи узрок смрти и болести на глобалном нивоу.

Забрињава то што нема знакова значајног смањења преваленце пушења у Србији у последњих пет година“, наводи се у одговору које је од Светске здравствене организације добио ББЦ на српском.

Како додају, потпуно спровођење мера води до значајних промена.

„Са снажнијом политиком, преваленца пушења у Србији могла би се смањити за 29 одсто у року од 5 година, што би резултирало да се дугорочно избегне скоро 535.000 смртних случајева“, додају.

Од 80 до 90 одсто карцинома плућа настаје као последица пушења, кажу за ББЦ на српском у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

„Код мушкараца који пуше више од 25 цигарета дневно, ризик да умру од карцинома плућа је 20 до 25 пута већи, а код жена пушача 12 пута већи него код непушача.

Код пушача који пуше мање од 10 цигарета дневно ризик је већи за 2,3 до 4,6 пута у односу на непушаче“, кажу у „Батуту“.

Око трећине свих смртних исхода од малигних тумора је узроковано пушењем.

Осим што изазивају рак плућа, процене су да је скоро половина смртних исхода од дванаест врста карцинома последица пушења. Око трећине свих смртних исхода од малигних тумора је узроковано пушењем, наводе.

„За највећи број смртних исхода од рака плућа (80,2 одсто) и рака гркљана (76.6 одсто) одговорно је пушење. Глобално се више од половине смртних исхода од рака плућа код жена и 70% смртних исхода код мушкараца могу довести у везу са пушењем.“

Одвикавање од пушења

У Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије постоји посебно одељење за одвикавање од пушења.

Према речима докторке Ике Пешић све више људи тражи помоћ, пошто је свесно последица пушења и тога да не може само да се избори са тим.

„Велики број људи се плаши рака и то је оправдано.

Међутим, не треба их плашити да ће добити рак, али је извезно да ће се код сваког пушача који пуши дуже од десет година јавити неки здравствени проблем“, каже Пешић.

Како додаје, важно је да свако због квалитета живота што пре престане с пушењем.

„Престанком пушења зауставља се даље нагомилавање хемикалија у телу, међутим – дуван је већ одрадио своје, а то не може да се избрише.“

Најчешћи малигни тумори код жена:

рак дојке
рак дебелог црева и ректума
рак плућа
рак грлића материце

Најчешћи малигни тумори код мушкараца:

рак плућа
рак дебелог црева и ректума
рак простате

Једно недавно истраживање Америчког удружења за проучавање канцера показало је да код млађе популације опада број оболелих од канцера који се повезују са пушењем и инфекцијама.

С друге стране, број младих оболелих од карцинома повезаних са повишеном телесном тежином расте брже него број оболелих старијих генерација.

Истраживање је показало и да је нагли пораст у броју младих са прекомерном телесном тежином у последњих 40 година повећао ризик од канцера код младих генерација.

Из удружења упозоравају да овај проблем предстаља корак назад када је лечење канцера у питању.

Истраживање је обухватило милионе лекарских картона вођених у периоду од 1995. до 2014. године.

Проучавање последње декаде показало је да је све више доказа о томе да су одређени типови канцера повезани са прекомерном тежином.

Једно недавно истраживање Америчког удружења за проучавање канцера показало је да код млађе популације опада број оболелих од канцера који се повезују са пушењем и инфекцијама.

С друге стране, број младих оболелих од карцинома повезаних са повишеном телесном тежином расте брже него број оболелих старијих генерација.

Истраживање је показало и да је нагли пораст у броју младих са прекомерном телесном тежином у последњих 40 година повећао ризик од канцера код младих генерација.

Из удружења упозоравају да овај проблем предстаља корак назад када је лечење канцера у питању.

Истраживање је обухватило милионе лекарских картона вођених у периоду од 1995. до 2014. године.

Проучавање последње декаде показало је да је све више доказа о томе да су одређени типови канцера повезани са прекомерном тежином.

Са којим врстама канцера је повезана гојазност?

Према подацима Организације за истраживање рака Велике Британије, гојазност је други највећи узрок канцера који се може спречити – после пушења које је на првом месту.

Рак дебелог црева, рак материце, рак једњака, бубрега, јетре, рак жучне кесе, јајника, тироидне жлезде, као и врста тумора мозга и канцера крви, али и рак дојке код жена које су прошле фазу менопаузе – врсте су које се повезују са прекомерном телесном тежином.

Наравно, прекомерна тежина је само један од фактора. Важни фактору су и окружење, као и генетске предиспозиције. Нису сви људи који оболе од ових врста канцера гојазни, нити ће свако ко је гојазан оболети од ових врста канцера.

Ипак, научници су јасни да нормална телесна тежина смањује ризик од настанка наведених типова канцера.

Како гојазност води до настанка канцера?

Има још много питања на која је потребно одговорити, али научници су тренутно сагласни када су у питању три ствари.

Масне наслаге помажу у чувању енергије, али у исто време шаљу сигнале до других делова тела. Ти сигнали поручују ћелијама да се деле много брже, што је ризик од настанка канцера.

Другим речима:

масноће производе више хормона
хормони поручују ћелијама да се брже и више деле
ово повећава ризик од развоја канцера

Рак је спречив и излечив

Како наводе у Батуту, чак 40 одсто малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен исход је могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

Извор: BBC

Ознаке: , ,