Pročitaj mi članak

Svetosavska akademija u Podgorici: Hvala Nemanjićima, hvala Svetom Savi

0

У пуној крипти храма Христовог васкрсења у Подгорици вечерас је одржана Светосавска академија, у организацији Митрополије црногорско-приморске, на којој је поручено да је Свети Сава најбољи учитељ и путоказ за српски народ.

Академији је присуствовао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, амбасадор Србије у Подгорици Зоран Лутовац, као и велики број грађана.

Митрополит Амфилохије казао је у уводном слову да су Свети Сава и његово дјело нераскидиво уткани у историјско памћење нашег народа.

„Свети Сава је иза себе оставио неизбрисив траг. И данас нас сабира око своји дјела. Свети Сава на најбољи начин свједочи о слободи царства небеског“, навео је митрополит Амфилохије.

Према његовим ријечима, Свети Сава је учитељ и путоказ.

„Свети Сава је учитељ свих нас, али и будућих покољења. Он је, истовремено, и путоказ који води у вјечни живот“, истакао је митрополит црногорско-приморски.

Он је поново критиковао црногорску власт због признања независности Косова, посебно њено образложење да је то била мудра одлука.

„Има оних у Црној Гори који се хвале како су највећи домет своје мудрости достигли када су признали такозвано независно Косово. Лажу, ми смо свједоци да лажу“, казао је митрополит Амфилохије.

Мала Црна Гора мјесто великих глупости

Професор Универзитета Црне Горе и предсједник Управног одбора Матице српске у Подгорици Владимир Божовић рекао је, у светосавској бесједи, да је данас у Црној Гори на дјелу покушај протјеривања Светог Саве.

Он је навео да се, када је Свети Сава у питању, историјске чињенице желе прогласити необавезујућим, па се тако Немањићи покушавају представити као окупатори Црне Горе.

„Тако је мала Црна Гора постала једно од ретких мјеста на свијету, гдје ниједној глупости, ма колико била велика, не може бити тијесно“, казао је Божовић.

Он се, да би употпунили слику о значају Светог Саве за српски народ, послужио фрагментом светосавске бесједе Слободана Ерића, прошле године у Бару, у који се позвао на ријечи Ива Пилара, хрватског геополитичара, који у својој књизи о јужнословенском питању, објављеној 1917. у Бечу и прештампаној у НДХ, у Загребу 1942, тврди да је за Србе најважнији култ Светог Саве:

„Док њега буде било, они могу живјети и без државе, и без војске, и без институција, и њихова ‘империјалност’ то јест, државотворна свијест заснована на духовном идентитету, неће нестати“.

Божовић је указао де је Пиларовска формула јасна – избрисати, обесмислити сјећање, потријети вриједност Светог Саве у духу и карактеру српског народа.

„На жалост, та формула се неупоредиво суровије и свеобухватније примјењује у данашњој Црној Гори него у домовини њеног творца. И тако је мала Црна Гора постала јединствено мјесто на земљи гдје ниједној глупости, ма колико била велика, није тијесно“, истакао је он.

Божовић је подсетио да је Свети Сава 1219. године утемељио Зетску епископију из које је произашла Православна црква у Црној Гори.

„Ваљда нико не спори да је Свети Сава утемељитељ Зетске епископије 1219. године, из које је изникла наша Црква православна. Опет нико озбиљан не спори да је из крила Цркве створена најприје Петровићка, а последично и савремена Црна Гора. Ако нико не спори ни прво ни друго, онда сви ускликнимо с љубављу одговор на питање – шта је Свети Сава држави Црној Гори“, казао је он.

Божовић је навео да у данашњој Црној Гори, у том постмодерном театру апсурда, историјска или било која друга истина постала је необавезујућа и готово сувишна.

„Често људи истог презимена, са којима смо најближе породично везани, али са другог, најчешће опортуног политичког пола, имају сталан и озбиљан логички проблем. Наиме, иако не могу да негирају постојећу крвну везу, они су ипак чврсти у ставу да уопште немамо заједничке коријене те да нам је прошлост различита. Укратко, тврде да они, баш они, нијесу потомци својих предака.

Испада тако да је прошлост ствар избора, да преци нису датост већ да се о њима одлучује сад. Овај талас бруталне злоупотребе слободе, па тиме и слободе избора се без икаквог смисла насумично убаца у корпус људских права. Свака лудост, произвољност, а врло често и лаж се тумачи и правда некаквим флуидним схватањем људских права“, казао је он.

Хвала Немањићима

Следствено, додао је Божовић, чућете данас да су Немањићи, док су у молитиви и животној радости градили многе храмове у Црној Гори, заправо вршили „насилну анексију“ сопствене очевине и ђедовине.

„Наши преци су, кажу неки, огњем и мачем, а вјероватно и противно новом Просторном плану, угурали те силне храмове у наше животе – драгуље свјетске културе, који су у међувремену постали најупечатљивији и најљепши докази нашег трајања и високих историјских домета.

Е па, хвала Богу што смо тако „анектирани“ и хвала Богу што се „огњем и мачем“ некад тако лијепо градило. Хвала Богу што имамо Светог Саву, што смо на његовом извору сачували тај јединствен израз божанске и људске љубави – наше цркве дивне, свето и слатко Православље“, истакао је Божовић.

Он је казао да је Свети Сава поставио много темеља на нашим просторима, односно његов извор је наш избор и то већ 800 година.

„Свети Сава је изабрао неочекивано, раскрстио са „неподношљивом лакоћом постојања“ и замахнуо свим срцем да „мрак на четверо сече“. Од тог тренутка, бљеснула је свјетлост на четири српска оцила. Колико је само историје, пјесничког надахнућа и финог, а згуснутог духовног ткања потекло из тог избора најмлађег принца, Растка Немањића. Зато је тај избор заправо извор. И то више од 800 година“, нагласио је Божовић.

Према његовим ријечима, Свети Сава је био неуморни стваралац, који је премрежио нашу географију и историју.

„Свети Сава је био законодавац, задужбинар, градитељ, архитекта, али и државник и дипломата највишег домета. Он је, такође, поставио угаони камен српске књижевности, а велики Павле Ивић каже да је улога Светог Саве у реформи српског језика непроцјењива“, рекао је Божовић.

У умјетничком дијелу програма учествовали су црквени хорови из Подгорице, Никшића, Цетиња и Котора, народни гуслари и рецитатори, као и деца из Велике Хоче са Косова и Метохије.

(ИН4С)