Pročitaj mi članakSveta mati Paraskeva, u narodu poznata kao Sveta Petka, zaštitnica žena i siromašnih, ima poseban značaj za Srbe i Beograđane. Po predanju, srpskog je porekla, a njene mošti dugo su se nalazile u temeljima prestonog grada Despota Stefana, pa se svetica često naziva još i Sveta Petka Srpkinja i Sveta Petka Beogradska.
Девојчица Петка рођена је око 950. године у побожној породици у месту Епиват на обали Мраморног мора, недалеко од Цариграда, престонице Источног римског царства и хришћанства. Њен брат Јефтимије после очеве смрти замонашио се у Студитском манастиру у Цариграду, а касније је постао епископ. Побожна Петка је после мајчине смрти наслеђе разделила сиромасима и упутила се у Цариград, а одатле у Свету земљу, где је обишла сва места Христове славе и страдања. На крају је отишла у јорданску пустињу, где се четрдесет година подвизавала у најтежем испосништву. У њеном житију пише да се после четрдесет година вратила у родно место, пошто јој је то наложио анђео Господњи.
БЕОГРАДСКА ЗАШТИТНИЦА
О љубави и поштовању Београђана према Светој Петки говоре и стихови тропара који јој је посвећан: „Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице. Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне.“
Не откривајући идентитет, после две године службе при Цркви Светих апостола у непрестаној молитви и посту, умире у Епивату у првој половини 11. века. Пошто су се на њеном гробу дешавала многа чуда, уврштена је међу светитеље.
Крсташи са Запада 1204. заузели су Цариград и почели пљачку свега што се могло однети у папске земље. Бугарски цар Јован Други Асен откупио је од Латина 1231. мошти Свете Петке и донео их у Саборну цркву у Трнову. Кад су 1393. године Турци освојили овај град, опљачкали су храм, а свете мошти избацили из кивота и свукли са њих златоткану одору.
Мошти су спасене и однете у Видин, који су Турци заузели три године касније. Благо видинских ризница, где су чуване и светитељкине мошти, као лични ратни плен узео је султан Бајазит.
– Чудотворне мошти преподобне мати Параскеве донете су 1398. у Београд, захваљујући кнегињи Милици, тада монахињи Евгенији. Деспот Стефан их је похранио у срце престонице, у пећинску капелу крај чудотворног извора. Реч је о једној од најстарих светиња престоног града, који је већ у апостолским временима био епископско седиште. Изнад те светиње је подигнута данашња капела Свете Петке – – каже протојереј ставрофор др Радомир Поповић, старешина Цркве Свете Петке и декан Академије СПЦ за уметности и конзервацију.
У пећинској капели мошти су се налазиле све до 1521. кад је Сулејман Први освојио Београд, а мошти су однете у Цариград.
– Мошти светитељке откупили су румунски кнезови и 1641. пренели у Јаши где и данас почивају, осим два прста шаке, који су у нашој капели – каже др Поповић.
Он истиче да верници свакодневно у великом броју долазе у капелу Свете Петке по воду којој се приписује исцелитељска моћ.
– Овде се и данас дешавају чуда – каже др Поповић и каже да извор у пећинској црквици Свете Петке увек тече истим интензитетом, било да је година сушна или кишовита.
