Pročitaj mi članak
Сви ми смо чули за изјаву: “Не судите да вам се не суди”. Обично чујете у свакодневном животу када неко каже “ја не желим да (му/јој) судим“.
Пазите, ове ријечи су дошле из уста Нашег Господа Исуса Христа! “Не судите да вам се не суди” – каже Господ (Матеј. 7,1). Али Христос не каже само “не судите”, него нас учи “како да судимо”. И ту је разлика између доношења пресуде и осуђивања. Онај који осуђује гледа друге са висине своје гордости и прави пресуде над другима. Доношење пресуде је неизбјежан процес. Сви правимо пресуде и имамо своје судове. У ствари правимо их стотине сваког дана. Ви који ово читате остављате пресуду и доносите Ваш суд већ сада! Можда се не слажете са оним о чему Вам говорим, или Вам се не свиђа начин како Вам ово говорим…
Зато, не можемо побјећи од доношења судова, једино шта морамо схватити, оно шта је важно за нас јесте како судити.
И тако Господ Исус у својој Бесједи на Гори каже: “Не судите да вам се не суди; Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити. А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осјећаш? Или, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом? Лицемјере! Извади најприје брвно из ока свог, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свог.” (Матеј, 7, 1-5).
Ово је кључ за нас!
Ако погледамо у горе наведеним цитатима из Матејевог јеванђеља, Господ Христос нас не учи да не судимо, него нас учи како да судимо! Говори нам да избјегнемо лицемјерно суђење! Говори нам да, ако се ми сами боримо са истим гријехом којим осуђујемо другога, прво морамо да се суочимо са сопственим гријехом. Дакле, учи нас да прије него што судимо другима прво требамо да судимо сами себи, да утемељени не бисмо чинили исте ствари због којих осуђујемо друге.
Хајде да упамтимо једно:”Није могуће не судити!” Када то схватимо и следећи пут чујемо некога ко каже: “Не суди да ти се не би судило”, хајде да се престанемо играти лингвистичких игара и да укинемо цјелокупну овоземаљску судску праксу као и наше овоземаљске власти и да им свима кажемо да је суђење погрешно и да нам не треба.
Потребни су нам судови и доношење пресуда, али увијек морамо судити на прави начин, прво себе, затим туђе гријехе, никако и никада човјека!
То је оно што нас Христос учи!
(Башта Балкана – Драгољуб Рикић, православни теолог)
