Pročitaj mi članakAleksandar Vučić je toliko zadužio Srbiju da je zaslužio da njegov rođendan postane državni praznik. Dan radosti za sve one koji su imali sreće da žive u zlatnom dobu. Praznik demokratije, ljudskih prava, medijskih sloboda i evrointegracija. Niko kao on nije radio na tome i za kratko vreme uspeo da ukine državu i sve njene institucije. Ako ništa, bar je zaslužio da mu se rođendan obeleži svečano, ali radno. Kako i dolikuje čoveku bez radnog staža, najuspešnijem studentu u istoriji ovih prostora. Možda bi trebalo razmisliti da to bude ujedno i dan studenata, ali i svih onih koji su morali da napuste Srbiju, ne shvatajući ulogu i veličinu predsednika Vučića.
Оригинално би било и да се за Вучићев рођендан носи штафета. И то у облику полиграфа. Да буде што практичније. Тако да, у које год место да стигне, људи ће, уз аплаузе и песму, моћи несметано и да се тестирају. Па ко, далеко било, падне на полиграфу, имаће могућност да преко реда прими вакцину и то ону која моментално убија сваку потребу за истином. Најефикаснијом су се показале оне пристигле из Северне Кореје. Те вакцине развијају, за кратко време, огроман број антитела која спречавају истину да дође и непотребно разори људски организам. Стручњаци из владајуће СНС партије се хвале да ће ускоро и наш Торлак производити модификовану вакцину која ће осим што изолује истину, истовремено уништавати сваки могући вирус побуне, као и жеље за било каквим променама. Уколико се покаже успешним, то ће бити велика извозна шанса за нашу земљу. Бар док др Кон не утврди да ли је народ у Србији стекао колективни имунитет на истину.
Штафета у облику полиграфа би требало да крене из Карлобага и пре него што стигне у Србију, најпре обиђе сва места где су српски радикали предвођени црвеним војводом од зарђале кашике ратовали. И то као добровољци, ширећи регионалну љубав према аутомобилима и белој техници. Штафета би ишла, наравно у колони, на тракторима, како би сви могли видети докле је догурао балкански економски тигар. На том путу суочавања, суседима различитих вероисповести и нација биће дозвољено да се бесплатно тестирају на полиграфу.
Штафета би потом преноћила у Чипуљићима, одакле је и стигла светлост слободе и демократије на Балкан, која толико заслепљује српско становништво ма где живело, да је Вучић принуђен, да им као слепцима исплати понекад 100, а понекад два пута по 30 евра.
Вучићев рођендан, осим свечарске атмосфере и традиционалног ношења штафете би могао да постане и дан помирења и међустраначког дијалога. Где би се представници опозиције, којима је Вучић сакупљао потписе, смањивао цензус и обећао сигурне плате у Парламенту, извињавали онима који су бојкотовали изборе, што су се са њима јавно спрдали, називајући их разним увредљивим именима, објашњавајући како је Споразум са народом обичан перформанс…
Истовремно би и сам народ могао да упути колективно извињење онима које је подржавао одлучно у бојкоту, све у нади да ће им бојкот опозиција то опростити, јер у питању је наивност, младост и политичко неискуство народа спремног да баш свакоме и у све поверује. Посебно доказаним прелетачима.
Из тога би, а како другачије него на Вучићев рођендан, могла да проистекне обједињена платформа за изборе, којом ће се уместо државних застава махати том истом наивном народу. Бар док не постигнемо колективни имунитет на истину. До тада опез, социјална и свака друга дистанца, посебно од оних за које верујете да су вас изневерили, преварили и издали, да би као и увек задовољили своје личне интересе. Уз додатно упозорење да су маске обавезне, јер и опозиција има своје Пиље и Кебаре.
Да није Вучићевог рођендана ми заправо не бисмо знали колико смо истовремено успешни и јадни у борби да истина никада не угледа светлост дана. Зато би осим путујуће полиграф штафете било неопходно осмислити и плакете које би се сваке године за Вучићев рођендан додељивале најзаслужнијима. Примера ради, за медијске слободе – спаљена кућа новинара Јовановића, за безбедност – 6 метака у леђа Оливеру Ивановићу, за равноправност међу половима – Јутка, за истополне заједнице – Дмитровић и Чомић, за језичке иновације и пољопривредни расад – Вулин, за респираторне инфекције – Стефановић, за лажне дипломе – Мали, за рад, социјална и породична питања – Вучић, за верност и истрајност – Веран Матић, за фотографију и младалачки занос – Данило Вучић, за уметност и фрескосликарство – Гашић, за услужне делатности – Чанак, Чеда, Шешељ (допунити низ према нахођењу)…
До тада сваком бирачу по платформа са Вучићевим ликом. Доста је било паштета и сендвича. Ми смо, ипак, земља на путу ка Европској унији, а на оваквом председнику нам ионако завиди читав свет.
