Прочитај ми чланак

Шта су то национални интереси Србије?

0

Моћне државе у својој политици имају дефинисани национални интерес или државни разлог. Слабије или геополитички мање утицајне државе своје интересе пре свега међународне, али и националне прилагођавају или следе политици моћних. Свака држава има своје државне разлоге и може их третирати као своје националне интересе. На Балкану се укрштају моћни геополитички и национални интереси САД, НАТО, ЕУ, али и Руске Федерације, Турске.

6

Доминација силе и интереса

Моћне државе у својој политици имају дефинисани национални интерес или државни разлог. Слабије или геополитички мање утицајне државе своје интересе пре свега међународне, али и националне прилагођавају или следе политици моћних. Свака држава има своје државне разлоге и може их третирати као своје националне интересе. На Балкану се укрштају моћни геополитички и национални интереси САД, НАТО, ЕУ, али и Руске Федерације, Турске.

На унутрашњем плану на Балкану функционишу национални разлози „велике Албаније“ који треба да уједине Косово, Албанију и делове БЈР Македоније. Присутни су и хрватски интереси али и Турски интереси у БИХ, Косову, БЈР Македонији. Поставља се питање који су то национални интереси или државни разлози Србије и тзв. „српски национални интереси“.

Прво да се крене од појма „национални интерес“. Национални интерес је чврсто повезан са међународним односима, циљевима и ставовима политичких елита и најчешће су продукт политичке стратегије државе. Односе се углавном на међународне односе и позицију државе у међународној политици, а кроз тенденцију остварења постављених циљева и њихове употребе као средство за боље позиционирање држава у међународним оквирима.

Рејмон Арон, француски теоретичар међународних односа, сматрао је да национални интерес указује на дугорочне циљеве државе. Теоретичар Ханс Моргентау, уопштава национални интерес и сматра да га може на исти начин изразити за све државе. По њему, главни национални интереси свих држава су: безбедност, слава и идеја. Тако долазимо до суштинске дефиницију националних интереса, која представља комбинацију националне безбедности, морала и међународних односа.

Каталог државних разлога Србије?

Шта су онда национални интереси или државни разлози Србије? Мали је број државних, политичких или страначких докумената у Србији који прецизније дефинишу националне интересе Србије. Највећи део општег тумачења националних интереса произилази из Устава Србије, али њене живе политике. Ако бисмо направили општи каталог тих интереса онда би они могли да буду у следећем.

Национални интерес Србије је очување Косова као свог геополитичког и државног разлога. На другом месту је подршка очувању Републике Српске, јер је Србија гарант позиције РС по Дејтонској мировној конференцији из 1995. године.

Национални разлог Србије је војна неутралност све док се не постигне референдумом другојачији став. У склопу државних интереса је и приступање Србије у ЕУ, али је ограничено референдумом грађана Србије. Државни разлог је стабилност у региону и дефинисање општих интереса Србије пре свега економских и заштита од разних облика цепања или урушавања суверенитета и интегритета Србије.

Посебан национални интерес Србије је очување својих природних ресурса да се не ставе под контролу страним факторима посебно водени ресурси као и пољопривредно земљиште. Србија нема политику експанзионизма на Балкану као неке друге државе, али има обавезу заштите своје националне мањине у државама на Балкану.

Beograd, 14. februara 2012 - Povodom obelezavanja Dana drzvnosti izvrsena je pocasna artiljerijska paljba u kasarni "Dedinje". FOTO TANJUG / Filip Kraincanic / np

Србија пред економским и политичким протекторатом?

Националини интерес или државни разлог се постиже економским, политичком и војном снагом државе, њеним међународним положајем и бројем савезника и пријатеља, посебно међу моћним, стабилношћу унутрашње политике и јачини владе, као снази демократских институција. Партијски интереси странака на власти нису по дефиницији национални интереси, али се они уграђују у циљеве владине и институционалне политике, тако да странке на власти су „тумачи“ државног разлога.

Србија је у преговорима са ЕУ око Косова и Метохије видно одступила од својих националних интереса и државних разлога онога часа када је већи део ЕУ и САД признали независност Косова, Србија је у преговорима са ЕУ уцењена поглављем 35 који ће јој бити коначни удар у дефинисању Косова као националног интереса. Велика је опасност да Србија у свом европском ходу себе делегитимише по питању управљања националним ресурсима.

Леп је пример у филму „Кинеска четврт“ где се у време велике кризе у САД тридесетих година вода третира као приватно власништво које спречава пољопривреднике да наводњавају своје земљиште, а вода је у приватном поседу где пољопривредници плаћају приватнику употребу воде са акумулационог језера. Ова опасност може да запрети и Србији ако почне све да распородаје и то страним инвеститорима попут америчког генерала бившег шефа ЦИА Дејвида Петреуса.

Србија је у великој опасности да на економски начин буде „поробљена“ и преведена у шири економски протекторат. Већ сада Србија је у полупротекторату кроз усвојене законе који и док је Србија кандидат за ЕУ, а тај пут ка ЕУ може трајати годинама важе закони ЕУ који уништавању домаћу економију, пољопривреду, трговину и тржиште некретнинама и земљиштем. Србија је у великој опасности да власници рудника, угљенокопова, минералних лежишта буду страни концесионари са колонијалним аспирацијама.

Такав протекторат већ је на делу на Косову и Метохији где је власништво Србије рачунајући и природне ресурсе под ингеренцијом албанске мафије и међународних корпорација. Губитак националног суверенитета може бити и у сфери политике и институција које су или ће бити под контролом ЕУ и страних интереса који врше притисак на карактер и састав влада и утицај у медијим и политичким партијама. Страни фактори преко својих дипломата, лобиста, саветника, експерата и компанија видно утичу на политички живот у Србији.

Србија се притиска да редукује или попусти у одбрани Републике Српске ради статуса у ЕУ. Тешко да ће ЕУ прихватити да Србија буде бранитељ Републике Српске и да задржи Косово у оквиру свог Устава. Сада западни утицаји иду на промену Устава Србије и тражење формуле за „избацивање“ или редуковање односа Србије према Косову и дистанцирање од Русије.