Доказано је већ колико су наше војсковође у Првом и Другом светском рату биле способне, а колико су војници били упорни, али је један српски генерал по имену Илија Гојковић, који је учествовао у шест ратова, отишао у смрт објаснивши надолазећим генерацијама праве војне и моралне кодексе.

Историја није била баш наклоњена Гојковићу који је често био потискиван у други план, иако је учествовао у неким од највећих подухвата српске армије. Као добровољац био је део српско-турског рата 1877-78, а касније постао генерал и министар војни.

У балканским ратовима је 1912-13. године био командант Моравске дивизије првог позива која се истакла у великим биткама попут Кумановске, Битољске и Брегалничке. Славни Гвоздени пук је био управо под његовом командом.

Генерал је био део повлачења преко Албаније и доласка на Крф где је тешко оболео, па је морао да буде пребачен на лечење у Француску.

Након што је успео да се опорави, креће поново на солунски фронт, али 1917. године у близини Сицилије, његов брод бива погођен од стране немачке подморнице.

Подморница је послала чамце за спасавање, али генерал Гојковић није желео да се преда због заклетве српској отаџбини и српској војсци, те је извадио пиштољ и отворио ватру на пловило. Немци нису веровали шта се дешава, а затим су узвратили ватром и усмртили генерала који је сахрањен у водама Средоземног мора.

Интересантно је да је Гојковић једини генерал који није завршио војну школу, а да се борио у балканским ратовима и Великом рату, али да је по чиновима ипак ишао поступно, од редова до генерала.

У чин генерала унапредио га је краљ Милан Обреновић, што Гојковићу једно време није ишло на руку због тога што је краљ Александар распустио све команданте краља Милана, па тако и Гојковића. Ипак, после Мајског преврата, његово војно напредовање се наставља.

Генерал се највише истакао у Кумановској бици где је командовао десним крилом српске војске, док је код Битоља са Моравском дивизијом другог позива заузео Облаковски вис приморавши турски гарнизон на повлачење.

Гојковић је са својом Моравском дивизијом наставио војевање у Великом рату, а његови војници у Церској бици заузимају врх Иверка, па аустроугарске снаге бивају приморане на повлачење. На Дрини је непријатељ задржаван и није му дозвољавано да лако продре на српску територију.

Данас, улице у Нишу, Параћину и Пожаревцу носе име Илије Гојковића, генерала који је српску војску показао у правом светлу.

Извор: 24sata

Oznake: general Ilija Gojković, golgota, reportaža, slavna vojska