Pročitaj mi članak
Ти монструми су ме тукли само зато што сам џогирао. Ударали су ме и осећао сам како ми пуцају кости. Мислио сам да ће ме убити.
Две операције и пола године опоравка: Владимир Мавреновић
Београђанин Владимир Мавреновић (39) изашао је тог 9. децембра 2011. на пешачку стазу код Хотела „Југославија“ око 20 сати да би џогирао. Добио је батине, лечио се две недеље у Ургентном центру, хулигани су га ударали и акумулатором по глави, а за њега је несхватљиво да су и даље на слободи, да ни дан нису провели у притвору.
Док је трчао, прошао је поред двојице младића који су узвикивали „Партизан, Партизан“. Заобилази их, а након неколико стотина метара враћа се ка „Југославији“. Одједном запажа да су она двојица младића села у аутомобил недалеко од рампе и пролази поред њих. Крупни младић са сувозачевог места почиње да довикује претећи: „Шта трчиш? Стани, бре, стани!“, уз мноштво псовки.
Четири одлагања
Први главни претрес одложен је због реформе судства, други када је Ковачевић тражио условну казну. Трећи претрес је одложен када је окривљени одбио кућни притвор, а четврти јер се није појавила тужилац Бојана Савовић.
– Настављам да трчим, али зачујем звук ломљења метала. Окренем се и видим да покушавају да помере рампу и да ме јуре аутомобилом. Не успевају и почињу да трче ка мени. Успевам да им побегнем и утрчавам у кућицу код рампе испред које стоји чувар – прича Мавреновић.
Владимир говори чувару да зове полицију и закључа кућицу. Било је, међутим, прекасно.
– Обилазе чувара и крећу да ме ударају. Најпре песницама. Од силине удараца падам на под, али ударци пљуште. Ударају ме керамичком посудом коју су дохватили. Њихова мета је само моја глава, осећам да страшно крварим. Хулиган чупа акумулатор видео-надзора и почиње њиме да ме удара. Чујем и осећам како ми пуцају кости лобање. Чувар кука и виче да ме убише – прича Владимир.
Хулигани аутомобилом беже крвавих руку и одеће, а Владимир завршава у Ургентном центру. Тамо је био две недеље, прошао је две тешке операције главе и опорављао се пола године.
Хронологија случаја
9. децембар 2011.
– Двојица хулигана пребијају Владимира Мавреновића док џогира, ломе му кости главе и лица
5. јануар 2012.
– Претучени у станици Нови Београд препознаје Стефана Ковачевића
11. јануар 2012.
– Хулиган се брани да је тог дана био на свадби и да је само прошао кејом
25. јун 2013.
– Тужилац Зона Илиевски подиже оптужницу против Ковачевића
24. децембар 2013.
– Судија Маријана Секулић заказује први главни претрес, одложен због реформе судства
5. фебруар 2014.
– Предмет се додељује судији Ружици Живановић, као и тужиоцу Бојани Савовић
24. децембар 2014.
– После четири одлагања, пети пут заказан главни претрес
Мавреновић у полицији месец дана касније препознаје Стефана Ковачевића (24). Чувар из кућице је у исказима потврдио Мавреновићеве наводе. Хулиган саучесника није открио и води се као Н.Н. нападач. Мавреновић је огорчен на тужилаштво и суд јер Ковачевић није ни притворен и данас је на слободи.
– Главни претрес је одлаган четири пута. Хулиган долази без адвоката, лаже да је имао трагедију у породици. Судија Ружица Живановић наседа на његове лажи. На моје запрепашћење, тужилац Бојана Савовић му нуди споразум да за 13 месеци затвора призна кривицу. Он то одбија, јер жели да буде осуђен условно. Тужилац му нуди пет месеци кућног затвора. Запањен сам и разочаран – каже Мавреновић.
(Блиц)
