Pročitaj mi članak
Врдник – На рудишта, где се годинама не чује звук рудничке сирене за почетак смене и нико севише не поздравља рударским „срећно”, где рударске зграде изгледају аветињски, а рударска окна су одавно зарасла у коров и затрпана, данас стижу неки нови „рудари”, ентузијасти који желе да старе руднике претворе у културно-туристичке и индустријске музеје. Тим поводом, овог викенда, у хотелу „Термал” у Врднику састали су се представници бивших рудника и невладиних организација из република бивше Југославије да се договоре како да старе руднике заједнички претворе у одрживе центре за културу, туризам, производњу еко-хране, у индустријске музеје.
Добар пример за то им је „Идрија” у Словенији, бивши рудник живе, а још бољи бивши Рудник мрког угља у Лабину, у Истри, који је претворен у културни центар, а већ је урађен пројект за уређење „подземног града” на 60.000 квадратних метара простора у напуштеним рудничким ходницима и просторима.
Врдник је за округли сто о регенерацији старих рудника одабран управо што у овом месту још делује Удружење рудара „Врдник”, мада је овдашњи рудник престао да постоји још шездесетих година прошлог века. Врдничани желе да уз бањски туризам крену и у овај нови – рударски. Организатори овог скупа, „Балканкулт фондација интерег” из Крушедола код Ирига и „Лабин арт експрес” из Лабина, уз подршку Европске културне фондације и Владе АП Војводине, те представници Мојковца, Идрије, Приједора, Алексиначких рудника, Вршке чуке, Ресавице, Сокобање, Лабина и Врдника, договорили су се да заједнички крену у обнову бивших рудника, да заједнички наступају према разним европским фондовима. Искуство „Лабин арт експреса” говори да се за обнову и оживљавање старих рудника, као нових центара с одрживим развојем, могу обезбедити средства из европских фондова. Лабин је за обнову једне хале до сада добио донације од милион евра, а 200.000 евра је добио за израду пројекта „Град под земљом”. Идејни творац овог лабинског пројекта Деан Захтила, данас директор пројекта „Рудници културе”, каже:
– Ревитализација и претварање старих рудника у културно-туристичке и музејске центре има огромну подршку у Европи. Ако ми с простора бивше Југославије будемо радили заједно, имамо шансу да обезбедимо донације за обнову многих рудника, да од њих направимо центре где ће се људи одмарати, организовати културни догађаји, производити еко-храна, организовати етно-смотре. Циљ нам је да заједнички, како смо некад живели, обнављамо рудник по рудник.
Представник „Балканкулта” Димитрије Вујадиновић, отварајући скуп у хотелу „Термал” у Врднику, нагласио је:
– Сваки руднички локалитет, данас напуштен и зарастао у коров, има своје посебности, али им је заједничко да су то рударски објекти који пропадају, а могу се лако искористити. Многи данас могу бити претворени у етно и еко-центре, еколошки здраве средине, које европски туристи радо обилазе и бораве у њима, други део може се организовати као индустријско културно наслеђе, међутим, државе би ова културноисторијска добра морале да ставе под заштиту.
Говорећи о бившим српским рудницима, Даница Радовић, такође из „Балканкулта”, иницијатора овог свејугословенског рударског скупа, истакла је да се у Србији, почевши од површинског копа у Мајданпеку, преко бившег рудника злата „Богојев камен”, Ртња, Врдника, Бабушнице, Јелашнице и других, уз ревитализацију може испричати узбудљива туристичка прича, која ће госте и на дуже време довести у ове будуће туристичке оазе.
Закључак округлог стола о регенерацији старих рудника бивше Југославије јесте да се хитно ураде пројекти за ревитализацију, убеде локалне самоуправе и државни органи да подрже ове пројекте, те да се запуштене атрактивне природне рударске оазе претворе у праве туристичке центре различитих намена. Шанса постоји, пример Лабина је најновији и најатрактивнији, а представници „Лабин арт експреса” залажу се за заједнички наступ према својим државама, али и будућим донаторима из Европе, који су веома спремни да дају донације за овакве пројекте.
(Политика)
