Прочитај ми чланакСнаге за спрецијалне операције (ССО) данас представљају моћно средство и оперативни инструмент Сједињених држава за решавање најразличитијих питања у свим деловима света. Борци ових јединица су убили Осаму бин Ладена, у више наврата спроводили тајне препаде у џунглама Латинске Америке, налазили су се у Либији и Сирији.
Снаге за спрецијалне операције (ССО) данас представљају моћно средство и оперативни инструмент Сједињених држава за решавање најразличитијих питања у свим деловима света. Борци ових јединица су убили Осаму бин Ладена, у више наврата спроводили тајне препаде у џунглама Латинске Америке, налазили су се у Либији и Сирији.
Не тако давно, извршили су велики упад на Филипинима (пре избора председника Дутертеа), покушавајући да неутралишу једну побуњеничку групу, али су својом акцијом изазвали међународни скандал, који су затим пажљиво покушали да сакрију.
Међутим, специјалне снаге Сједињених држава – то није само пуцњава чији је циљ убијање, већ и информативно-психолошки рат, шпијунажа, научно истраживачки рад, увођење нових метода ратовања.
Према писању америчког истраживача Ника Турса, на тему америчких војних компанија, бројчано стање снага за специјалне операције је од 2001. до 2014. порасло са 33.000 на 72.000 запослених лица, а буџет је повећан са 2,3 на 10,4 милијарди долара. 2013. године припадници Снага за спрецијалне операције су распоређени у 134 земље света.
Очигледно је да у свим овим земљама није рат или критично стање. Зашто је, у том случају, у тим земљама потребно обезбедити специјалне снаге? Ствар је у томе да су те трупе мултидисциплинарне и обављају различите задатке.
Према подацима Службе за одбрану, «USSOCOM организује, обучава и опрема ССО за стварање услова за спровођење специјалних операција и спроводи друге активности које може да нареди Председник и/или Министар одбране. Ове кључне активности су одраз колективних могућности свих јединица ССО заједно, а не оних које обавља једна служба или јединица.
Активности ССО су следеће:
– Конкретне акције. Кратак напад у туђем, непријатељском или дипломатски осетљивом окружењу, ради заузимања, уништења, пленидбе, експлоатације, повраћаја или уништења одређених циљева.
– Посебан надзор. Шпијунажа и праћење, што се обично обавља илегално или прикривено, а ради прикупљања и провере информација од стратешког или оперативног значаја, уз употребу војних могућности којима стандардне војне снаге не располажу.
– Операције као контранапад у случају примене оружја за масовно уништење. Подршка која се пружа у оквиру техничког искуства, материјалних ресурса и специјалних команди за претрагу и праћење оружја за масовно уништење и/или спровођење директних мера спречавања употребе оружја за масовно уништење, или пружање помоћи приликом његове неутрализације или довођења у регуларно стање.
– Борба против тероризма. Мере које се предузимају у условима који не подразумевају употребу конвенционалних оружаних снага ради неутралисања терориста и њихове мреже, са циљем да се не дозволи примена незаконитог насиља.
– Неконвенционални рат. Мере које се предузимају како би се осигурало да се покрети отпора аутохтоних народа уздрже од намере да оборе владу или од сâмог обарања владе, или окупационих снага.
– Инострана унутрашња одбрана. Активности за подршку програма интерне одбране, предвиђеног да спречи субверзије, безакоње, побуне, тероризам и спровођење других претњи унутрашњој безбедности и стабилности.
– Помоћ снагама безбедности. Активности које доприносе напорима владе Сједињених држава да подржи развој капацитета и способности страних снага безбедности и њихових пратећих институција.
– Спасавање талаца. Осетљиве мисије које треба да реагују на кризу, као одговор на терористичке претње и инциденте, у којима ССО пружају подршку у спасавању талаца или врше повраћај објеката, грађевинских конструкција или осетљивих материјала Сједињених држава у иностранству.
– Акције против побуњеника. ССО подржавају различите цивилне и војне напоре у интересу да зауставе и на крају угуше побуну. ССО су изузетно веште у коришћењу индиректног приступа, који има позитиван ефекат на сегменте аутохтоног становништва.
– Страна хуманитарна помоћ. ССО подржава бројне хуманитарне активности Министарства одбране, које се спроводе изван Сједињених држава и њихове територије, за уклањање или смањење људске патње, болести, глади или уништења. ССО могу врло брзо да буду распоређене на одређено место и располажу одличним средствима комуникације. Оне могу да раде у тешким и често хаотичним условима, најчешће изазваним природним катастрофама. Можда су најзначајније могућности којима располажу ССО, њихова географска оријентација, познавање културе, њихове језичке могућности и способност за рад са мултинационалним аутохтоним становништвом и међународним организацијама за пружање помоћи и вршење почетне и сталне процене.
– Војна информациона подршка операцијама. Ово се планира ради преноса одређених података и показатеља страном аудиторијуму, у интересу вршења утицаја на њихове емоције, мотиве, постављање циљева и на крају понашање страних влада, организација, група и појединаца, у корист првобитних циљева.
– Операције које се односе на цивилна питања. Акције за побољшање радног окружења, које утичу и смањују главне узроке нестабилности у оквиру цивилног друштва, или су повезане са употребом специфичних функционалних способности, за које су обично одговорне цивилне власти.
Различита природа ових активности дели их на директне и индиректне. Поред тога, неке компоненте ССО у поређењу са другима, могу бити усмерене ка обављању одређених операција, мада све ССО могу бити усмерене ка спровођењу било које од ових радњи, уколико то захтева сама ситуација. Треба напоменути да све директне мисије и неке индиректне мисије могу, по свему судећи, подразумевати подршку војске или ваздухопловства, као и услуге других служби. Обавезе и могућности ССО су широке и свеобухватне. Оне играју различите улоге и спроводе их изузетно вешто. Ове мисије могу бити једноставне и тактичке, или веома сложене, и имају изузетно важне стратешке импликације. „
Изузетно је важно приметити да је приручник ССО за обуку за примену директних и индиректних мера практично копија модела циклуса Бојд НОРД и његове ажуриране верзије:
Фаза 0: припрема ситуације у одређеној циљаној земљи (или пољу деловања).
Фаза I: спречавање противника да предузме било какве контра мере.
Фаза II: преузимање иницијативе, пре него што то може да учини противник.
Фаза III: доминација над противником.
Фаза IV: стабилизација ситуације.
Фаза V: прикључивање пријатељски настројених грађанских власти.
Фаза 0: враћање на стварање одрешене ситуације.
Његове напоре хвале бројни стручњаци. Познати стручњак за мрежне ратове, један од аутора ове теорије – Џон Аркила, указује на то да је командовање специјалним операцијама пример успешног стварања осећаја заједништва међу војном елитом, окупљеном из различитих служби. Упркос чињеници да сви они имају спољашње везе које их подржавају, ту је присутно и критички важно осећање друштвеног братства и поверења, које врло мало зависи од боје њихове униформе. Он је истакао два главна проблема која је потребно решити:
1. „Васпитавање јаког осећаја заједничког идентитета међу члановима новоформиране Команде за специјалне операције корпуса поморске пешадије Сједињених држава (MARSOC – United States Marine Corps Special Operations Command);
2. Креирање сличних друштвених веза са међународном војном елитом, са циљем напредовања у правцу „глобалне мреже специјалних операција“, што је по адмиралу Вилијаму Маку Рејвену главни елемент дугорочне стратегије SOCOM. Он је сам јуна 2013. године, када је први пут објавио план, изјавио да: „Прво треба да се добије све оно што је најважније на војном плану, затим максимално брзо да се обезбеди људство за мрежу, а затим, са свим тим, што је брже могуће привући партнере и савезнике“.
Заједнички чланак генерал-пуковника Чарлса Кливленда и потпуковника Стјуарта Фериса из Снага специјалне намене америчке војске, који је објављен у часопису „Војска“ у јулу 2014., такође показује одређену динамику у области интелектуалних и организационих процеса америчког Министарства одбране које је у вези са овим родом војске. Од посебног је значаја да се не занемаре ове промене, које би сачувале везу са претходним стратешким доктринама и документима, и да се одржи корак са променама, чак и ако се оне у овом тренутку одвијају на нивоу дискурса.
Аутори пишу да „када је генерал Стенли Мекристал био на челу Заједничке команде за специјалне операције, он је теорију претворио у акцију, чији је принцип – да би сте победили мрежу треба да покренете мрежу. За ту сврху било је потребно да се подигне вео тајне са „црних специјалних операција“ и започне отворена сарадња са конвенционалним оружаним снагама, снагама националних партнера, међувладиним партнерима, па чак и академском средином да би се формирала децентрализована мрежа актера који деле заједнички циљ и одлучност. Ова мрежа је врло делотворно примењена у Ираку, ефикасно уништавајући Ал Каиду и елиминишући низ других унутрашњих и спољашњих покровитеља нерегуларних и побуњеничких елемената.
Ова лекција о значају мрежа, базирајући се на односе у модерном ратовању, по принципу човек према човеку, организација према организацији, држава према држави, примењује се на нивоу рата. На стратешком нивоу, где почиње победа, ми треба активно и агресивно да радимо са савезницима и партнерским земљама, а у неким случајевима, да бисмо створили мрежу актера, који су међусобно повезани заједничким безбедносним интересима и са невладиним и локалним аутохтоним групама.
Гледајући у будућност, војска треба да преузме иницијативу за кодирање ове лекције и да развије концепт моћи сувоземне војске (landpower) у оквиру подршке пројекту Force 2025 и глобално интегрисаних операција, које обезбеђују додатна средства за јачање глобалног лидерства и постизање жељене стратешке одбране и темеља безбедности у 21 веку. „
Аутори сматрају да баш као што је Команда за специјалне операције Сједињених држава заинтересована за јачање глобалне мреже специјалних снага, војска би требало да усмери напоре у правцу разраде, подршке и унапређења глобалне мреже Landpower. Ова мрежа се састоји од савезника, експедиционих глобалних и регионалних партнера, као и снага земље домаћина, који су везани заједничким интересима у односу на регионалну стабилност и глобални просперитет.
Глобална мрежа Landpower може бити саставни део шире глобалне мреже одбране, чији је циљ стварање и обезбеђивање стратешких опција за високе функционере Министарства одбране који доносе одлуке, како у земљи тако и у иностранству. Ови званичници и политичари могу да раде заједно у ситуацијама у којима је потребно одредити како и када војни потенцијали могу бити боље интегрисани и примењени у односу на целу мрежу, како би се одржао жељени стратешки исход.
Теоретски, глобална мрежа Landpower би могла да заузме одређени стратешки ниво и очува повољне глобалне положаје који ефикасно спречавају битније деловање непријатеља, односно, потенцијално користан облик стратешког маневра.
Као што је дефинисано у заједничкој публикацији 3-0, «маневар – то је кретање снага у односу на непријатеља, у намери да се нанесе или прети да ће бити нанесен директан или индиректан удар маневарским снагама. Ефикасан маневар изводи непријатеља из равнотеже и на тај начин штити пријатељске снаге. Ово финансијски доприноси успеху операције, омогућавајући слободу деловања, смањујући рањивост, стварајући стално нове изазове код непријатеља“.
Када одвраћање не успе, или ако ситуација захтева друге ефекте, мрежа пружа флексибилне опције за високе официре Министарства одбране и доносиоце одлука, за унапређење, формирање, принуду, изолацију, поремећај, наметање дугорочних трошкова, или радикално разарање и победу над противником, уз примену читавог спектра претњи, од традиционалног националне државе до нерегуларних или хибридних изазова.
To ће захтевати међузависно структурисање конвенционалних снага, снага за специјалне операције, као и међувладиних агенција партнера у интересу успешне примене националних стратегија безбедности и одбране, најбољих стратегија које ће се држати на нивоу делимично оптималних структура моћи, са непотпуним могућностима, односима и интеракцијом.
Императиви који леже у основи глобалне мреже Landpower могу да садрже:
– Стабилно учешће: грађење дугорочних, јаких веза и војних потенцијала са савезницима, регионалним партнерима и снагама земље домаћина.
– Стратешку процену: разумевање импликација војно-стратешке активности / неактивности и ефикасности снага у контексту ситуације и са становишта релевантних срана; обавештавање путем сталног присуства и учешћа.
– Међузависност: узајамна зависност између чланова. Сваки у складу са ситуацијом има „удео у игри“ у различитом степену.
– Поверење: оно се гради полако и без журбе, до појаве кризе; постиже се кроз стално присуство и интеракцију.
– Сарадња: постиже се поверењем и континуираним спровођењем у оквиру целе мреже.
Принципи Landpower могу да садрже:
– Разноврсност: способност да се обезбеди широк спектар виталних опција, од отвореног, мултинационалног, комбинованог оружаног маневара који захтева одлучну акцију, до малих, дугогодишњих, нетрадиционалних војних кампања које подржавају економски сумњиву стратегију и утичу на наше непријатеље, да би исти променили своје понашање и ризиковали на дуге стазе.
– Прилагодљивост: способност да брзо и једноставно сакупити у једну целину и сломи снагу и способности, војне и оне који нису војне, у складу са променом ситуације или стања. Будући „хибридни проблеми“ захтевају хибридна, прилагодљива и недоктринарна решења.
– Могућност промене обимности: стварање само онога што је потребно за формирање и подршку одрживих решења на локалном нивоу, без непоправљиве штете за културу настрадалог народа.
– Упозорење: као инструмент заштите од изненађења је способност детекције могуће претње или кризе, пре него што се иста појави или постане потпуно очигледна, чиме се даје довољно времена да се изврши одређена припрема и реагује адекватно.
У целини, Force 2025 је представљен као главни чвор глобалне мреже Landpower. Учините корак напред и замислите ту мрежу која се састоји од удружених, међувладиних, међудржавних, међународних, невладиних и трговинских партнера. Они могу да сарађују, да верују једни другима, удружују своје законодавне органе и врше функционалну експертизу да би обезбедили национално руководство за одрживу одбрану са опцијама за безбедност, које је способно да постигне жељене стратешке резултате на терену. Крајњи израз те идеје ће бити имплементација чувеног цитата Сун Цуа: „Највише савршенство је да се сломи отпор непријатеља без борбе“.
Америчка војска сматра да је ово идеал ка коме треба доследно тежити да би се обезбедила национална стратегија одбране и безбедности. Формирање и јачање глобалне мреже Landpower, као и концепција армије Force 2025. Подршка глобално интегрисаним операцијама је позитиван корак ка постизању тог идеала, који истовремено омогућују Сједињеним државама и савезницима да боље реагују и да се боље прилагоде безвременој реалности изненађења и неизвесности.
Иако се буџет и димензије ових специјалних снага повећавају, без обзира што се усмеравају ка циљу стварања глобалне структуре, потребно је, примера ради, навести једну операцију, која је помињана раније, зато што она баца светло на занимљиве међусобне односе.
25 јануара 2015. године, америчке специјалне снаге су уз подршку филипинске полиције ушле у град Мамасапано, који је био уточиште војника Исламског ослободилачког фронта Моро. Званични разлог је био хватање или ликвидација творца експлозивних направа из Малезије, познатог по надимку „Марван“. Као резултат тога, 44 полицајаца је убијено, 9 припадника америчких специјалних снага, 18 побуњеника и четири цивила. И сâм Марван је (наводно), такође, страдао, али његово тело није могло да буде заробљено, а лешу је одсечен прст да би се обавила идентификација отиска.
Али, проблем за америчке специјалце је тек почео. Током повлачења, они су преко радио везе позвали појачање за евакуацију, али су обавештени да се та група налази на дужности у смени. Услед контранапада исламиста специјалне трупе су упале у ватру снајпериста исламистичких командоса Моро и само један амерички војник из елитне јединице, коју је чинило 36 људи, успео је да преживи, тако што су се панично бацио у најближу реку.
Политичка криза која је уследила после тога, обнажила је цео проблем: зашто је било потребно да се изврши ова операција, ако су преговори између филипинске владе и побуњеника били у завршној фази? За Марванову главу је била обећана награда од 5 милиона долара. Његов одсечени прст се нашао у лабораторији ФБИ неколико дана након „операције“. Питање – ко ће добити награду, ако су убијени сви директни извршиоци (са великом вероватноћом можемо претпоставити да је једини преживели командос мистериозно прерано преминуо)? Шта је то дало Филипинима као држави и шта је то дало народу?
Додаћемо и то, да је пре тога председник ове земље и тако био изложен оштрој критици од стране национално оријентисаних снага због учешћа у преговорима са Сједињеним државама по питању предаје војних база Американацима у оквиру америчког програма спутавања Кине.
