Pročitaj mi članakPapir na kojem je Ričard Holbruk, svojeručno, u ime vašingtonske administracije garantovao Slobodanu Miloševiću da se Amerika neće zalagati za nezavisnost Kosova i da će poštovati teritorijalni integritet tadašnje SRJ, najverovatnije je stradao tokom bombardovanja NATO.
Овом документу, урученом у октобру 1998, а који има велики историјски значај, и за који су неки од најближих Милошевићевих сарадника потврдили да су га видели, изгубио се сваки траг, што је недавно за Новости потврдио и шеф дипломатије Ивица Дачић.
Ова прича добија на тежини јер је у среду на Палама, у кући полицајца Жељка Кунтоша, пронађен, наводно, оригинални примерак Дејтонског споразума, за који се 17 година веровало да је изгубљен. С обзиром на то да се и оригиналном примерку, који је Београду уручен после потписивања, од 2000. године губи сваки траг, оправдано се намеће питање колико држава озбиљно брине и да ли на прави начин архивира монументалну грађу из политичке историје?
Вратимо се на чувену Холбрукову поруку. Према информацијама најближих Милошевићевих сарадника, Мира Марковић знала је да постоји тај документ и њена претпоставка је да је уништен када је у априлу 1999. гађана њихова резиденција у Ужичкој 15 на Дедињу. Ова вила иначе је део Меморијалног центра „Јосип Броз Тито“, и ту је, између осталог, чувана и значајна архивска грађа.
Нажалост, гаранције америчког дипломате нису једини важан документ који је страдао, заборављен или загубљен у лавиринтима архивских депоа, преклапању надлежности институција, сменама власти током претходних деценија.
Дачић каже да је нечувено то што је српски примерак „Дејтона“ нетрагом нестао када је ДОС преузео власт и да је њихова небрига о важној архивској грађи нанела непоправљиву штету:
– Колика је небрига о нашој дипломатској историји најбоље сведочи и то што сам недавно у архиву МСП тражио писмо енглеског министра спољних послова Греја Николи Пашићу, из августа 1915, у којем је он Србији нудио да, ако Бугарској препусти пола Македоније, може да добије Босну и Херцеговину и излаз на Јадранско море. То писмо нигде нисам нашао, а Британци чувају свој примерак. То најбоље говори како се односимо према својој историји.
Шеф дипломатије Горан Свилановић својевремено је тврдио да он није затекао примерак Дејтонског споразума када је преузео ресор после 5. октобра и да је добио објашњење да је документ можда изгубљен када је архива склањана за време бомбардовања Aлијансе.
Живадин Јовановић, који је 1999. био министар спољних послова Југославије, међутим, за Новости, тврди да ништа од архивске грађе МСП није уништено током напада НAТО:
– Колико знам, у време Свилановића је избио пожар у згради МСП, у делу где је чувана грађа, и питање је да ли је споразум можда страдао тада и шта је још од документације тада уништено.
Према неким информацијама, тај пожар избио је на 4. спрату зграде у Кнеза Милоша, у Служби за истраживање и документацију (СИД), која је у међувремену укинута, али до јавности нису доспеле информације ни о истрази нити о евентуалној индивидуалној кривици.
Директор Aрхива Србије Мирослав Перишић објашњава да су институције 30 година задужене да чувају документе који настају у њиховој надлежности. Након истека тог рока, треба да их предају Aрхиву Србије.
Разграничењем надлежности 1981. године, Aрхиву Србије предата је целокупна архива Министарства иностраних дела Краљевине Србије и њених дипломатско-конзуларних представништава за период 1854-1918, укупно 128 фондова. Aрхивска грађа МИП Краљевине Југославије и њених ДКП за период 1918-1945. предата је Aрхиву Југославије. У МСП је и даље похрањена Збирка међународних уговора, 9.840 фасцикли билатералних и 1.622 фасцикле мултилатералних уговора.
БОНУС ВИДЕО
Стеван Ђуровић, пуковник Војске Србије у пензији и бивши шеф Војне безбедности Приштинског корпуса за време НАТО агресије 1999. г. на Србију, у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, говори о томе да ли је уобичајено да страни држављанин буде премијер друге државе, односно, са безбедоносног становишта, да ли ј прихватљиво да неко које је радио за страну државну агенцију, као Aна Брнабић за УСAИД, може да обавља високе државне функције (00:01:30). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
