Pročitaj mi članak

SLUČAJ BELIVUK Svedočenje udovice: Kako su oteli mog muža Goksija

0

Kad je najavio rat protiv mafije, Aleksandar Vučić je optužio kriminalnu grupu Veljka Belivuka za ubistva, otmice, dilovanje droge i druga teška krivična dela. Na televiziji je prikazao fotografije raskomadanih tela Belivukovih žrtava. Režimski mediji su tri nedelje objavljivali pažljivo frizirane informacije o monstruoznim zločinima.

На исти начин, као што је уређивао медије, Вучић је усмеравао и истрагу Тужилаштва за организовани криминал како би се јавност припремила за неуспех целог случаја, за слабу оптужницу, која ће довести до ослобађајуће пресуде. Од свега што су досад тужиоци прикупили, најјачи утисак остављају сведочења жена чији су мужеви убијени, наводи се на сајту предрагпоповиц.wордпресс.цом.

Како се истиче у тексту, на три хиљаде страница истражног поступка КТИ 4/21, које поседује магазин Таблоид, „не налази се ниједан конкретан доказ злочина Вељка Беливука“, нити су „саслушани шефови и оперативци политичког крила његовог клана Александар Вучић, Небојша Стефановић, Дијана Хркаловић и Новак Недић“. Истрагом нису обухваћени ни полицајци и тужиоци, којима су породице отетих и убијених жртава пријавили нестанак.

Горан Величковић, звани Гокси, заједно с Милошем Радисављевићем, званим Кими, предводио је Партизанову навијачку групу „Јанг бојс“. У рату за превласт на трибинама, они нису имали шансе против „Јањичара“, на чијем челу су били заменик команданта Жандармерије Ненад Вучковић Вучко, Александар Станковић, звани Сале Мутави, Александар Видојевић, звани Аца Рошави, и Вељко Беливук, звани Веља Невоља.

Кад су протерани с „југа“, „јангери“ су променили назив у „Партизановци“ и прешли на источну трибину. Међутим, ни ту нису били пожељни. Кими је претучен на једном сплаву код Аде Хује, а Гоксију су поломљене обе руке и разбијена глава у сачекуши, која му је приређена на наплатној рампи код Ниша. У сарадњи с полицијом, ту акцију је предводио Аца Рошави, пише новинар Предраг Поповић.

Веља Невоља је песмом на јутјубу најавио пресуду Гоксију. На налогу „Јужна трибина“ окачен је снимак на коме „Јањичари“ певају „А, где журиш Гокси, бре, а где журиш, пребисмо ти јангере“. Под тим видео клипом објављене су и претеће поруке. „Кад се завршава притвор Гоксију“, упитао је један анонимни коментатор. Други је додао: „Чим се заврши, добићете снимак“.

У Величковићево име, који се тада налазио у притворској јединици Централног затвора у Београду, неко је написао: „Једва чекамо, веруј и он жели да поприча мало. Спремите говор и видимо се ускоро“. Изазов је прихваћен поруком: „Не бој се ти за наше, брини за своје, боље би ти било. Боље видите где вам је нестао онај Вукша. Шта би? Нема Вукше?“

Као што је најављено на интернету, као што је нестао Вукашин Гошовић Вукша, 3. августа 2020. године, нестао је и Горан Величковић Гокси. У допуни кривичне пријаве КУ бр. 48/21, коју су поднели Служба за борбу против организованог криминала и Одељење за сузбијање организованог општег криминала, од 1. марта 2021. године наводи се да постоји основана сумња да су припадници организоване криминалне групе Вељка Беливука извршили тешко убиство Горана Величковића.

– Кривично дело убиства Величковића извршено је на следећи начин: осумњичени Вучинић је 03.08.2020. године, по налогу Вељка Беливука, остварио састанак са Величковићем, при чему је истог на преварни начин, путничким возилом „Смарт“, одвезао до припадника Беливукове криминалне групе, који су га потом убили. Наведено поткрепљујемо чињеницом да је приликом хапшења Беливука, лишен слободе и Немања Ђурић, припадник исте организоване криминалне групе, који је наведеном приликом користио ПМВ марке „Смарт“. С тим у вези, Ђурић и Беливук су на дан лишења слободе, у рејону Рудника, остварили конспиративни састанак. У возилу марке „Смарт“ пронађени су ДНК трагови осм. Ђурић Немање и осм. Будимир Милоша и осм. Будимир Марка – наводи се у допуни кривичне пријаве.

Полиција је извршила увид у снимке неколико безбедносних камера и описала кретање Горана Величковића:

– Око 16:31 часова уочен је Величковић одевен у кошуљу беле боје, са белим качкетом и заштитном маском црне боје на лицу, торбицом пребаченом преко рамена са десна на лево, како улази у продавницу „Лиллy“, одакле излази око 16:34 часова, где се види да исти у рукама држи мобилни телефон. Након наведеног, евидентирано је Величковићево кретање низбрдо према ул. Кнеза Милоша, где се сусрео са Вуком Вучинићем (одевеном у мајицу кратких рукава, бермудама тамније боје са торбицом пребаченом преко рамена са лева на десно), да би именовани пешице наставили кретање узбрдо Вишеградском улицом у правцу Ургентног центра. У рејону између Клинике за кардиологију и Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, ул. Ресавска, уочено је паркирано ПМВ марке „Смарт“, црне боје, којем су пришли Величковић и Вучинић, након чега је Вучинић сео на место возача истог ПМВ, док је Величковић сео на место сувозача – наводи се у полицијском увиђају, а пише на сајту предрагпоповиц.wордпресс.цом.

Камере су пратиле аутомобил до пута према Заклопачи. У повратку, примећено је да у „Смарту“, поред Вучинића, не седи Величковић, него неки непознати мушкарац. На основу тога, полицијски службеници су закључили да је Величковић убијен у Ритопеку.

– Да је убиство Величковића извршено у Ритопеку говори у прилог и чињеница да је „Скy“ телефонски број, чији је корисник био Величковић, регистрован дана 03.08.2020. године на базној станици која одговара локацији поменуте куће у Ритопеку око 17:00 часова – наводи се у допуни кривичне пријаве, коју су потписали полицијски потпоручник Владе Јовановић, мајор Петар Поповић и мајор Милан Дашић.

Много детаљнији опис дешавања на дан нестанка Горана Величковића, као и свега што је уследило, дала је његова супруга Јелена. Заменик тужиоца Саша Иванић испитао је Јелену Величковић, у статусу сведока-оштећене, 16. марта у просторијама Тужилаштва за организовани криминал. Тужилац је истакао да се Вељку Беливуку, Марку Миљковићу, Вуку Вучинићу и Влади Драганићу ставља на терет да су „03.08.2020. године у Београду, из безобзирне освете лишили живота Величковић Горана“. Јелена Величковић је описала догађаје тог дана:

FOTO: Printscreen

– Били смо код мојих родитеља, ручали смо, у пола пет сам оставила супруга у Вишеградској улици, рекао ми је да иде да се нађе са својим другаром кога он није именовао. Питала сам га како ће да се врати кући, рекао ми је да ће се вратити брзо, да ће га тај другар довести кући или ће доћи таксијем. Телефон сам уочила у колима, кад сам га позвала. Увече сам преко Ненада Зоњића послала поруку, пошто је имао „Скај“ телефон да му пошаље, пошто је иначе имао претње са навијачке стране Партизана и јужне трибине – навела је она у сведочењу, а затим додала:

– Ненад му је послао поруку: „Пита те Јелена када ћеш доћи кући“, он је рекао: „Касније“. То је било око осам. У 10 сати му је опет послао поруку на моју иницијативу. Рекао је: „У гужви сам“. Ујутру сам опет позвала Ненада, значи то је већ четврти, ујутру у осам сати где је стигла порука: „Спавам, јавићу се“. Око један сат, чини ми се да је било, била је задња та порука што се мене тиче: „Реци Ј доћи ћу кући до 5“.

Гоксијева супруга је затим наставила да описује како су се развијали догађаји.

– Отишла сам, живели смо приватно из тог разлога што је имао сазнања да му прете са јужне трибине, отишла сам кући у 5, њега није било. У 8 сати ми је стигла порука од Ненада да је све измакло контроли. Стигла му је порука на „Скај“: „Набави пиштољ и иди убиј Исака, Исак ме је наместио“, на шта је Ненад посумњао да то Горан не говори, на то га је упитао „Шта сам ти купио за рођендан?“ То им је била контролна порука. На то је добио одговор „Немој да ме смараш“ – истакла је она и нагласила:

– Ненад му је опет упутио поруку „Озбиљно те питам шта сам ти купио за рођендан“. Иначе, Горану је био рођендан 23. јула, ово је било значи 4. августа. На то је добио поруку „Добићеш ти пакет испод белог БМW-а“ и ту се сва комуникација завршава. Увече четвртог сам позвала полицију Железник, пријавила нестанак свог супруга, где су ме они упутили да сутрадан идем у 29. новембар и пријавим нестанак свог супруга, што сам и учинила. После тога сам ставила у новине да је мој супруг нестао и од тад више га никад нисам нити чула, нити видела.

ЗАМЕНИК ТУЖИОЦА: А помињете некакве претње са јужне трибине.

ЈЕЛЕНА ВЕЛИЧКОВИЋ: Јесте.

ЗАМЕНИК ТУЖИОЦА: Хоћете појаснити од кога претње и када Ви и од кога сазнајете за те претње?

ЈЕЛЕНА ВЕЛИЧКОВИЋ: Претња је настала на јужној трибини, када је Горан посумњао и они су преузели јужну трибину, Јањичари, Шедовси, које је предводио Беливук, био је и Вучко, Рошави, Курта, Шедовси. Они су ту имали сукоб 2017. где су они после основали своју групу на источној трибини која се звала Партизановци, иначе мој муж покојни је предводио групу Јанг бојс или ти Јангери.

Кад је требало да иду у Сурдулицу на утакмицу, десило се да су аутобуси кренули, два аутобуса са источне стране, стигли су до наплатне рампе Наис, где су од стране полиције добили стоп, да морају да сачекају да им они дају знак да могу да наставе пут даље, што су они и учинили. У том тренутку су се појавили аутомобили где су излазили са палицама јужна страна и кренули ка њиховом аутобусу. Где је мој супруг и сви ти из аутобуса изашли.

Мој супруг је тада задобио потрес мозга, није смео да да своју личну карту да се то не би обелоданило тако, него под стресом је, имао је потрес мозга, имао је шест рана на глави, по три-четири копче, обе поломљене руке. Што је полиција била на Наису, на рампи, где је био Рошави између полиције што има и на јутјубу. После тога се десило да се испод нашег „Туарана“, где смо живели на Алтини, мој супруг је чуо и видео на камерама да су двојица прилазила нашем аутомобилу. Кренуо је да отвара ролетне, они су то чули и побегли. Била сам трудна са другим дететом и рекао ми је: „Ево су“.

Устала сам, после пола сата су се вратила кола, без упаљених фарова, паркирали су се на месту где камере не покривају, двојица младића, један је стајао на почетку паркинга као стражар, други је, пошто је супруг оставио овако од ролетне да можемо да видимо, други се завукао испод аутомобила и буквално су му ноге биле где је кука од „Туарана“. Ставили смо ауто на шлеп сутрадан кад је свануло и одвезли га на дизалицу. Нисмо ништа нашли, што значи да су вероватно поставили претходно локатор, да су пратили његово кретање и да су тада вероватно дошли да то и скину.

После тога мој супруг је набавио пиштољ јер се бојао за безбедност мене и моје деце. Били смо код пријатеља нашег, тј. Горановог другара из основне школе у пицерији „Базилико“, где су одједном упали полицајци и једини смо били у тој пицерији, и пришли мом супругу и тражили су с намером нешто, што су они и нашли и што је мој супруг и признао. Супруг мој није пријавио да има опасности с њихове стране зато што је приметио да они имају полицијску заштиту.

ЗАМЕНИК ТУЖИОЦА: А, реците ми, је л’ супруг помињао конкретно имена и презимена од кога му прети опасност?

ЈЕЛЕНА ВЕЛИЧКОВИЋ: Конкретно мени не, али то је у принципу јужна трибина, а пре тога, кад се створио исток, били су и „Вандал бојс“ са подгрупом, који су прешли кад је Вељко Беливук скинуо наногицу, па је дошао на јужну трибину и од групе „Јањичари“ запалио заставу и претворио је у заставу „Принципи“, „Из принципа“, у ствари. Е, од тада је кренуло све то. После ја нисам знала, видела сам када је мој супруг нестао, да је био и клип где пише „Гокси Јангер и два каубојца“. Кад је било ванредно стање, полицијски час, стоје два каубојца и убијају тог неког и тај у том коментару, у том клипу каже: „Па што га уби, још није почео полицијски час“, а он каже: „Знам где му је кућа, неће стићи до десет сати“.

FOTO: Printscreen

ЗАМЕНИК ТУЖИОЦА: Да ли сте пратили да је публикована некаква фотографија тела без главе?

ЈЕЛЕНА ВЕЛИЧКОВИЋ: Јесам.

ЗАМЕНИК ТУЖИОЦА: Је л’ вам нешто у вези тога познато или?

ЈЕЛЕНА ВЕЛИЧКОВИЋ: Препознајем свог супруга и препознајем да је то његова глава.

ЗАМЕНИК ТУЖИОЦА: Неке карактеристике на основу чега бисте препознали тело, је л’ вам ту нешто специфично било?

ЈЕЛЕНА ВЕЛИЧКОВИЋ: Његова широка леђа.

ЗАМЕНИК ТУЖИОЦА: И кажете препознајете његову главу?

ЈЕЛЕНА ВЕЛИЧКОВИЋ: Да, јер ја сам са својим супругом седамнаест година.

ЗАМЕНИК ТУЖИОЦА: Од лица која сам Вам прочитао да су осумњичена за извршење кривичног дела тешког убиства, да ли некога од ових особа Ви познајете?

ЈЕЛЕНА ВЕЛИЧКОВИЋ: Познајем.

ЗАМЕНИК ТУЖИОЦА: Кога?

ЈЕЛЕНА ВЕЛИЧКОВИЋ: Вука Вучинића, који је био добар другар са мојим мужем и ја сам била добра другарица са његовом женом, дружили смо се приватно, ишли на рођендане, долазили су нам на славу.

ЗАМЕНИК ТУЖИОЦА: Јесте са том особом, ако се тако добро познајете, причали у вези догађаја од 3. августа 2020?

ЈЕЛЕНА ВЕЛИЧКОВИЋ: Не, ја са Вуком нисам причала. Звала ме његова жена када сам у медије пустила, на Куриру, да је нестао мој супруг, звала ме његова жена и рекла ми како не може да верује да је мој супруг нестао. Ал’ кажем, ја исто не могу да верујем и не знам шта се ово дешава. Она је све време контактирала са мном и говорила ми да са Вуком Вучинићем није у добрим односима, да је трудна са трећим дететом, и да он није код куће. После тога, кад се десило да су ухапшени дотични Вељко Беливук и Марко Миљковић и остали, она ме је звала и питала ме да ли сам прочитала у Крику да је њен муж Вук Вучинић учествовао у целој тој причи. Ја сам рекла да нисам прочитала, као што и нисам, и да ја не знам шта да кажем поводом тога и да ја не сумњам у њих, што и нисам сумњала. Она ми је рекла да ће да иде да се жали у 29. новембар за лажну оптужбу. Ја сам рекла слободно иди и ради све што је у твојој моћи.

Јелена Величковић је заменику тужиоца Иванићу рекла да је на фотографијама, које су објављене у медијима, препознала раскомадано тело Горана Величковића. Режимски медији су пренели информације из „извора блиских истрази“ да је Величковићева глава пронађена у бунару на имању у Ритопеку. Такође, исти извори су тврдили да је Беливукова група пет дана мучила Величковића, да би га на крају убила, наводно, јер није хтео да открије шифру свог телефона како они не би сазнали ко је његов контакт из шкаљарског клана. Фотографије на којима се види одсечена глава стављена на леђа убијеног Величковића, послате су, наводно, „шкаљарцима“, „јангерима“ и неким припадницима Беливукове групе, закључује се у тексту Предрага Поповића.