Pročitaj mi članakSrpska pravoslavna crkva slavi danas praznik Svetog Dimitrija Solunskog, u narodu poznat kao Mitrovdan, u znak sećanja na stradanje i smrt ovog svetitelja. Slave ga Srbi, Rusi i Grci. Verovanje kaže da ostanemo kod kuće.
Он је земаљски живот окончао у тамници 306. године као борац за хришћанску веру, а до краја живота остао је солунски војвода.
Димитрије је рођен у Солуну у трећем веку за време цара Максимилијана (240-310), који га је поставио за војводу, надајући се његовој оданости у прогону хришћана. Када је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповедао хришћанство.
Цара су обавестили о непослушности Димитрија, који је преобраћао народ у хришћанство. Димитрије је јавно, пред царем, признао да је примио Христову веру, због чега га је цар утамничио. У тамници је мучен и погубљен.
Према предању, у затворској ћелији убили су га војници, који су га затекли у молитви. Они су га из даљине гађали копљима, јер нису смели да му приђу. Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на месту његовог гроба касније је подигнута црква. Свети Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
ХАЈДУЧКИ РАСТАНАК
Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак.
Ако 8. новембра којим случајем пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу, а верује се да ће се снежни прекривач задржати све до априла. Ако је облачно чека нас топла зима, а ако је пак ведро, према народном веровању, зима пред нама је оштра. У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
Сељаци у Шумадији на Митровдан одавнина у сваки угао собе стављају облутак (камен) да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.
„ЧУДОТВОРНА СНАГА МОШТИЈУ“
Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао град од земљотреса и несрећа. И данас се верује да је чудотворна снага његових моштију излечила многобројне болеснике.
Верује се и да помаже свакоме ко призове његово име. Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.
Култ Светог Димитрија веома је жив и код Срба, а у средњовековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој Патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Свети Димитрије представљен је на фрескама средњевековних манастира у реду светих ратника који су проповедали и борили се за хришћанску веру. Једна од најлепших представа Светог Димитрија налази се на Косову и Метохији, у манастиру Дечани, чији су ктитори Стефан Дечански (српски краљ од 1321-1331) и цар Душан (1308-1355). Светитељ је осликан у ратничкој опреми са штитом и шлемом, поред Светог Ђорђа.
У српској цркви је више од 120 храмова посвећено светом Димитрију, међу којима је и нова црква у београдској општини Нови Београд.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 8, 2020
