Pročitaj mi članakKad se pomene krvava bitka za karaulu Košare, jedna od prvih asocijacija su jugoslovenski vojnici uzrasta od 18 do 22 godine, napadnuti deset puta većim brojem pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.
Провокације су почеле још 1997. године, трајале су током 1998 да би све кулминирало крајем септембра, када су убијена петорица наших војника.
Тако стижемо и до Великог петка 1999. године када се десио крвави напад на Кошаре.
“ До почетка агресије, наши граничари су обезбеђивали државну границу у једним изузетно суровим условима, они су се налазили на положају и само су у караулу долазили можда по неколико дана да се одморе, пресвуку, замене униформе и опет се враћали на положај, где су биле земунице, ту су и спавали и ту им је дотурана храна. Граничар није могао да буде сваки војник. То је била прва категорија војника, у рангу са падобранцима, са војним полицајцима, са извиђачима, са гардистима“, прича пуковник Душко Шљиванчанин, ратни командант 53. граничног батаљона Приштинског корпуса.
Војници који су тада били на караули Кошаре имали су између 18 и 22 године.
„Рећи ћу да су та деца одрасла преко ноћи. И када је почела битка на караули Кошаре ја сам се просто запрепастио, позитивно наравно, њиховим реакцијама, њиховом креативношћу, њиховом самоиницијативом. И ја сам се борио 8. априла на караули Кошаре“, присећа се пуковник Шљиванчанин.
Удружене снаге НАТО су тада, регуларне војске Албаније и албанских терориста из ОВК, отпочеле офанзиву на караулу Кошаре. Ова крвава битка, упамћена је по војницима граничарима узраста од 18 до 22 године, који су бранили југословенску државну границу са Албанијом.
