Pročitaj mi članakVlada Crne Gore usvojila predlog zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju crkava. Na meti vlasti je crkvena imovina koja posle 1918. nije prešla u svojinu verskih zajednica
ВЛАДА Црне Горе на последњој седници усвојила је предлог закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница који је својим садржајем уздрмао државу и унео зебњу међу свештенством, монаштвом и верницима Митрополије црногорско-приморске.
Страхује се да актуелна власт преко овог документа спрема коначни удар на најстарију институцију – Српску православну цркву и даје вештачко дисање групици расколника око анатемисаног Мираша Дедеића. Предложени законски акт је према неким анализама чак ригиднији од нацрта закона из 2015. године. Он се тумачи као наставак онога што је лане најављивала организација „Аманет“ – да се укине власништво СПЦ над манастирима и црквама у Црној Гори и „врати“ држави.
Нешто слично овоме, поручују и из Владе.
– Сви верски објекти који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице биће препознати као државна имовина – објашњава званична Подгорица.
Премијер Душко Марковић предложеном закону даје чак „историјски значај“.
– Након обнове независности и међународне афирмације Црне Горе, наша је дужност да до краја утемељимо културни и грађански идентитет наше државе. Овај закон завршни је корак на историјском путу еманципације Црне Горе – поручује Марковић.
У Митрополији, међутим, не мисле тако. Више пута су указивали да је Црква одувек била законити власник, а не држалац своје имовине, а да би своја права требало да доказује држава, а не Црква.
– У тексту се користе изрази „држава Црна Гора“ и „Црна Гора“ иако се држава до 1918. године није тако звала. Не постоји документ од 1860. године до данас који доказује да је Књажевина, а потом Краљевина, била власник цркава и џамија. Што се тиче данашњег времена – ствар је јасна као бели дан. Митрополија, епархије, манастири и црквене установе су се као правни субјекти уписивали у катастарске књиге као и друге фирме и грађани. Правни субјективитет Митрополије у Црној Гори исти је као и пре 1918. Српска патријаршија није титулар црквене имовине у Црној Гори, како се упорно подмеће – наводе на Цетињу.
Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије сматра да понуђено решење неће решити питање слободе вероисповести нити правни положај верских заједница.
– Овај акт више личи на политички памфлет него на предлог закона који треба да реши горућу тему. Он је усмерен против свих верских заједница, а посебно наше Митрополије. Садржи 30 одсто горих решења од спорног нацрта закона из 2015. године. Учинићемо све да нестану ова кардинално лоша решења и Црна Гора добије модеран закон, а не ову идеолошко-партијску „мачугу“ за верске заједнице.
КАТОЛИЦИ И МУСЛИМАНИ
ИЗ Митрополије црногорско-приморске су још раније упутили питање надлежнима у Црној Гори, које показује апсурд ситуације – да ли је држава била и да ли је сада власник имовине Исламске заједнице и Римокатоличке цркве? На исту адресу отишло је и: Ко је био власник црквене имовине других верских заједница на територији која се није налазила у Књажевини и Краљевини Црној Гори, а која се данас налази на територији Црне Горе? Одговор још није стигао.
СВЕТИЊЕ НА УДАРУ ПРОПИСА
ОСИМ манастира Острог, као и Цетињског манастира, на „удару“ нових прописа могли би да се нађу и Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици, Светог Јована Владимира у Бару, Свете Тројице на Румији, манастири Морача, Подмаине, Светог архангела Михаила на Михољској превлаци код Тивта, Светог Василија Острошког у Никшићу, Ждребаоник, Пивски манастир…
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
