Прочитај ми чланак

РУСИЈА ТЕРА КОНТРУ АМЕРИЦИ поводом Северне Кореје

0

Изгледа да ће се Путин ускоро састати са Ким Џонг Уном. Какву игру игра Русија?

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је оценио да је у тренутном процесу Русија интересент за стабилност у североисточној Азији, подвукао је потребу за обнављањем преговора Шесторке, а изгледа и да ће се Путин ускоро састати са Ким Џонг Уном.

Посета руског министра спољних послова Сергеја Лаврова Пјонгјангу 31. маја била је дирљив моменат за обе стране. Био је то редак сусрет између високог руског функционера и члана династије Ким. Русија је ипак најстарији пријатељ и ментор владајуће породице у Пјонгјангу.

Породица Ким је побегла од јапанске окупације Кореје у Совјетски Савез 1920. године, када је чувени оснивач Северне Кореје Ким Ил Сунг имао свега осам година. Одрастао је у Русији, придружио се Црвеној армији и борио се против Јапанаца у Манџурији. Када се Други светски рат завршио, Ким се вратио у своју земљу и, уз мало совјетске подршке, стао на чело севернокорејске комунистичке партије како би ударио темеље новој држави северно од 38. паралеле.

Будимо сигурни, није случајност то што је Ким примио Лаврова истог дана када се његов помоћник, потпредседник Ким Јонг Чол састао са америчким председником Доналдом Трампом у Белој кући. Ким је рекао Лаврову пред ТВ камерама: ,,Високо ценим чињеницу да се Путинова администрација стриктно противи америчкој хегемонији. Ви се стриктно противите, а ми смо увек спремни на преговоре и размене ставова са руском страном о овом питању“. Хладноратовски савезник Русије са лакоћом вуче конце.

Нимало изненађујуће, Лавров је свим срцем подржао севернокорејски став о узнемирујућем питању денуклеаризације. Према речима Лаврова: ,,Сматрамо да се комплетно решење не може постићи док се санкције не укину. На преговарачима је да ово остваре, али у сваком случају, било би немогуће постићи то у једној рунди преговора. Исто важи и за денуклеаризацију. Из тог разлога ово би требало да буде постепен процес са реципрочним потезима при сваком кораку“.

ДЕНУКЛЕАРИЗАЦИЈА НИЈЕ САМОСТАЛНО ПИТАЊЕ

Лавров је позвао на ,,разуман приступ“ како би се избегла брзоплетост, а упозорио је на ,,плаховите акције“ с обзиром на то да је ,,неопходно пажљиво разматрање и коориднација свих елемената пакет-решења“. Пажљиво одабрани термин ,,пакет-решење“ имплицира то да денуклеаризација није самостално питање.

Подвукао је: ,,Русија и Северна Кореја имају заједнички став… Ми знамо да је ово екстремно компликован проблем и да је циљ денуклеаризације нераскидиво везан за обнову мира, стабилности и система интеракције, координације и равноправне и недељиве безбедности Североисточне Азије“. Просто речено, Лавров је оценио да је Русија у тренутном процесу интересент за стабилност и безбедност овог региона. Интересантно је да је Лавров у једном делу истакао потребу обнављања преговарачког формата ,,Шесторке“ (две Кореје, САД, Кина, Јапан и Русија).

Руски шеф дипломатије је такође полемисао и о значајним питањима билатералне сарадње у економској сфери и ишчекивању постсанкционе будућности. Пре свега, оживео је заборављену, десет година стару идеју повезивања транс-сибирске и транс-корејске железнице чиме би се Москва повезала са Сеулом преко Пјонгјанга, а гасовод могао да буде изграђен паралелно са пругом.

УСКОРО СУСРЕТ ПУТИНА И КИМА?

За то време, очекује се да ће посланица горњег дома руске Думе, Валентина Матвијенко, ускоро посетити Северну Кореју. Најважније од свега, у игри је и сусрет Путина и Кима. Постоје спекулације да би састанак могао да се догоди већ наредне недеље током Путинове посете Кини поводом самита Шангајске организације за сарадњу у Ћингдау (девети и десети јун).

Заменик руског министра спољних послова Игор Моргулов, који је пратио Лаврова у Пјонгјанг, је био у Пекингу 29. маја где је разговарао са кинеским званичницима о предстојећој посети. Док је боравио у Пекингу, Моргулов је дао неке веома критички настројене коментаре о америчкој политици у азијско-пацифичкој регији, чиме је рефлектована суштина Лавровљеве мисије:

,,Говорим о (…) идеји индо-пацифичке регије, за коју се активно залажу САД и Јапан. У суштини, њен смисао је да подели земље региона на пријатеље и непријатеље… И Русија и Кина имају дијаметрално супротан поглед. Оне су против стварања блокова и верују да ефектан и широк одговор на безбедносне изазове у азијско-пацифичкој регији мора укључивати свеобухватни војно-политички детант и униформна правила игре… Ова архитектура мора бити утемељена на универзалним принципима недељиве безбедности и супрематије међународног права, као и на неприбегавању сили или претњама силом“.

Из Пекинга је поздрављена ,,позитивна улога Русије“ и речено је да су размене ставова на највишим нивоима између Русије и Северне Кореје ,,корисне за промоцију процеса политичког поравнања поводом питања Корејског полуострва и одржавање мира и стабилности на полуострву и у читавој Североисточној Азији“. Русија износи ставове који подржавају Северну Кореју поводом њених страхова и виталних интереса, са чиме се Пекинг слаже, али из очигледних разлога није у стању да о томе јавно говори.

ПРОЦЕС НА ДУГОМ ШТАПУ

Лавровљева мисија очигледно отежава Вашингтону да притиска севернокорејско руководство и диктира му динамику тренутног процеса. Москва сигнализира да неће остати неми посматрач (као и поводом преговора о иранском нуклеарном питању). И стоји заједно са Пекингом на становишту да би денуклеаризација Северне Кореје имала последице на регионалну безбедносну матрицу читаве Североисточне Азије. Имајући у виду развој ове ситуације, финални исход ће бити на дугом штапу.

Једноставно речено, америчка политика обуздавања против Русије и Кине је створила комплексну регионалну безбедносну средину у Североисточној Азији. С једне стране су приче о новој америчкој војној бази у Пољској и додатном размештању 30.000 НАТО војника у Централној Европи, односно на руским западним границама, док је са друге стране амерички министар одбране Џејмс Матис на Шангри-Ла дијалогу у Сингапуру овог викенда обећао јачање војних притисака на Кину у Јужном кинеском мору, а Трамп удара у бубњеве трговинског рата са Пекингом.

Међутим, помало невероватно, у овој клими растућих тензија великих сила, Вашингтон и даље очекује да ће Москва и Пекинг остати питоми док Трамп и његов тим денуклеаризују Северну Кореју и преправљају регионални безбедносни калкулус. Ово очекивање је лишено било какве реалистичности. Москва је дала до знања да ће се као интересент држати чврсто и да неће дозволити репризу онога што се догодило са Иранским нуклеарним споразумом.

Значајно је што је Лавров разјаснио да је севернокорејско руководство ,,потпуно свесно“ динамике америчког излаза из Иранског нуклеарног споразума, па ће ,,своју позицију утврдити с обзиром на све те факторе“.