Pročitaj mi članak
Средином јесени на Косову су завршени радови у српском манастиру из 14. века, који је, према речима Десанке Максимовић, дубоко укопан у ту земљу и у нас саме.
Свакако, реч је о Грачаници, светињи строге лепоте и огромног духовног значаја, која се налази у српској енклави.
Подсетимо, средства за обнављање манастира је издвојила Русија преко УНЕСКО-а, а затим је тендер добила српска фирма Кото, која је окупила у том подухвату водеће стручњаке. Раније су се у оквиру тог програма експерти бавили другим споменицима православне културе на Косову – манастирима Печ и Дечани.
Као и у претходним случајевима, рестаураторима у Грачаници предстојало је да раде на конзервацији, у неким случајевима – чак на спасу јединственог сликарства, например, фреске Грачаничка повеља, прогласа, који пружа представу да ли је добро са гледишта законодавства и привређивања била организована српска држава у оно доба. О извршеном раду је Гласу Русије испричао руководилац тима стручњака, професор Академије Српске православне цркве за уметност и конзервацију Мирослав Станојловић.
Директни радови на живопису параклиса Пресвете Богородице трајали су 45 дана и обухватали су сликарско – конзерваторске интервенције,делимично на деловима дубинских оштећења структура, делимично на сликаним слојевима, и на уклањању површнских прљавштина и депозита са комплетног живописа у том делу храма. Пошто је овај посао припремљен одраније, у стручном смислу нису постојале никакве непознанице. Јасноћа за радове обезбеђена је извођењем испитивачких радова 2011.
Тада је урађен преглед сваке иконографске целине са контактом, урађено је снимање, процена степена штете, тестови уклањања депозита и чишћења и др). Упоредо са њима извршена су мерења, узорковања и физико-хемијске анализе. У неким тренуцима допремање материјала је било отежано, због ригорозних царинских процедура, тако да смо се довијали на разне начине. Радови на великој светињи и значајном споменику културе, инспирисали су нас и надахњивали да истрајношћу премошћавамо препреке такве врсте. Често су нам у томе помагали и Срби из Грачанице и оклине.
Господине професоре, да ли може да се каже да уколико манастир Грачаница, у сваком случају у последње две деценије, није страдао од руку вандала, као многе друге косовске светиње, рестауратори су поново морали да се боре са временом? Шта је још неопходно учинити у будућности?
Параклис Пресвете Богородице (јужни параклис), мања је просторија у сложеном склопу храма. Налази се у југоисточном делу храма. То је узана просторија: 1,77м ширине и 4,64м дужине, без апсиде. У том делу храма налазе се истакнуте фреске: Богородица Ширшаја Небес, Благовести (два пута), св Пророк Илија и Грачаничка повеља (проглас св краља Милутина), изванредно леп портрет Тодора Бранковића.
Због ризичног стања делова зидног сликарства, пре свих на повељи и у соклу, заштитни сликарско – конзерваторски радови у овом делу храма били су потребнији него у другим деловима храма. У овом делу третирано је 80 м2зидног сликартва, различитог степена површинске и дубинске штете. То је подразумевало: инјектирање одвојених и раслојених делова фреско малтера, консолидацију делова малтера и сликане супстанце у којима је изгубљена права снага исходишног кречног везива, дорада старих али нових оштећења: пломби, пукотина и кратера. Урађено је чишћење.
Параклис пресвете Богородице је у овом тренутку једина целина која је употпуности третирана савременим конзерваторским захватима – ојачани су сви слаби делови на фреско – ансамблу и очишћено је прелепо средњовековно фреско сликарство. Међутим, то сликарство због лоше расвете није најбоље видљиво, посебно када је облачно време. Неопходна је боља и савременија презентација целокупног сликарства и у свим другим деловима храма. Раније су урађени пројекти за боље осветљење али због рата који се десио то није спроведено.
Тако, по мом мишљењу, што се живописа тиче, то би био један од капиталних захвата у смислу његове презентације. Наравно, последњи сликарско – конзерваторски радови у наосу, централној куполи, поткуполним деловима храма, олатрској апсиди и северном параклису су урађени 60 – тих година прошлог века. Ти радови нису на нивоу савремне заштите живописа, јер садрже неке пропусте – посебно се то су односи на чврсто везане талоге, ефлоресценције и друге депозите који заклањају и руже делове живописа.
Тренутно су најугроженији доњи делови фреске Богородица на престолу – целине изнад улазног портала у егзонартексу храма. Доњи делови фреско малтера са сликарством су одвојени од камене греде испод и померају се на додир. Превентивно су ојачани фејсингом, да се не би обрушули. У том делу храма због појачано долажење народа у храм због ратних потешкоћа, остаци живописа око 100м2, су прекривени црним талогом .
Дебели талог од чађи прекрива фреске, па ни естетски ни литургијски није прикладан. Повећана употреба свећа од парафина (скоро 20 година) створила је ситуацију да постоји извесна опасност од хемијског дејства на те делове живописа. Укратко, потребно је чишћење. Борба са временом, је очигледна како због репутације Грачанице, значајног објекта на светском нивоу тако, и због тога да се удостоји и уприличи свето место православних.
Господине Станојловићу, како би Ви одредили културну и историјску улогу Грачанице?
Грачаница је један од најзначајнијих споменика старе српске културе, материјалног сведока живота и постојања српског народа на Косову.Иако мали по димензијама, храм има изузетно лепа градитељсака пропорцијска решења са пет купола – центалном и четри мале. Представља синтезу надахнуте заједнице градитељством и вером. Грађевина спада у групу првокласних архитектонских решења свога времена. Круну тог заједништва представља свети краљ Милутин – ктитор храма, највећи обновитељ и градитељ у историји Срба.. Посвећена је Успењу Пресвете Богородице и подигнута је 1321. године а обдарена богатим поклонима, имањем и повластицама.
Подигнута на темељима разрушене старе цркве, у којој је била столица липљанске епископије. Иако више пута оштећивана, са протеривањем хришћана, остављана пустом, Грачаница је поново оживљавана. Увек је у њој било духовно седиште и средиште православне вере. Између осталог у другој четвртини 16. века ту је било и средиште новобрдског митрополита који је у манастир донео и прву штампарију. Грачаница се увек везује са велики стардални еп српског народа – Косовски бој. Стога у свести и срцу сваког Србина, Грачаница на Косову је посебно место колективног памћења и поштовања страдалних предака. Увршћавање Грачанице на листу светске баштине УНЕСКО-а је за многе Србе потврда за вредност са највећим поштовањем.
Поред општих карактеристика које се истичу, Грачаница је жива црква, те јој богослужбена жива улога даје још приснију и дубљу везу да се воли, цени и негује као светиња. Уосталом, свесност да је сваки уграђен камен у под и зидове Грачанице је старији од сваког небодера у Европи и Америци, храни сазнање једног малог народа као што је српски, и даје му снагу да трпи данас, велику и перфидно наметнуту неправду. Стога братски поклон народа Русије за реализацију овог посла је велико духовно и стручно окрепљење и подстицај за даље.
(Глас Русије)
