Прочитај ми чланак
Београђанка Б. Л., мајка шестогодишње девојчице, одлучила је да не вакцинише своју ћерку ниједном од предвиђених вакцина које деца примају од рођења. Каже да њена породица није била уверена да је потенцијална корист вакцинације већа од потенцијалне опасности које може да има давање цепива. Лекари широм света тврде да вакцинација може да има озбиљна нежељена дејства, попут вишемесечног пада имунитета, преко епилептичних напада до јављања аутизма, објашњава своју одлуку ова жена.
– Ниједан лекар којег смо питали није рекао да може да гарантује да дете неће имати озбиљних ризика по здравље ако прими вакцину, а ми смо тражили баш ту гаранцију. Зато смо одлучили да дете не прима вакцине и то у складу са сопственом савешћу. Она је здраво дете, први пут узела је антибиотик када је имала пет година. Десило се да су ме једном звали из дома здравља да ми припрете да морамо да вакцинишемо ћерку, али нас нико није казнио. Знам много родитеља који исто размишљају као ми и који не желе да им деца примају вакцине. Код неких су чак социјални радници долазили на врата, док су други морали да промене педијатре – истиче Б. Л.
Ово није усамљен пример, а стиче се утисак да је све више родитеља који сматрају да ће им дете бити здравије уколико не добије вакцине.
То потврђује и др Мирјана Мићовић, педијатар београдског Дома здравља „Стари град”: у последњу годину дана бележи се све већи број родитеља који одбијају да им деца примају вакцине или дозвољавају само селективно вакцинисање, то јест само одређеним цепивима. Као разлог за ту одлуку, каже др Мићовић, маме и тате наводе лоша искуства рођака и пријатеља који приписују појаву одређених болести код малишана цепивима, што не може ни на који начин бити доказано. Дешава се, на пример, да се вакцини ММР (против малих богиња, рубеола и заушки) приписује да може да узрокује појаву аутизма код деце, јер се по програму вакцинације давање овог цепива поклапа са временом када дете треба да прохода и проговори (од 12 до 15 месеци), па ако се тада открије да малишан има аутизам, онда родитељи верују да је то због вакцине.
– У случају да код детета постоји урођени поремећај, до тог узраста се то не зна, па без обзира на то да ли је дете примило вакцину, аутизам ће се испољити. А родитељи одмах мисле да то има везе са вакцином. Педијатар је у обавези да информише родитеље о програму вакцинације већ на првом прегледу бебе, али и према члану 28 закона, треба да им нагласи да они морају да дају пристанак да се дете лечи одређеним методама и процедурама. Уколико маме и тате не дају пристанак за вакцинисање, ми не можемо на силу да их приморамо на то. У дому здравља смо недавно имали инспекцију и позвали смо неколико породица невакцинисане деце, али, према мојим сазнањима, нико од њих се није предомислио – каже др Мићовић.
У Министарству здравља кажу да се у складу са чланом 25. Закона о заштити становништва од заразних болести, имунизација обавља вакцинама и специфичним имуноглобулинима, као обавезна мера заштите становништва од заразних болести. Уколико санитарни инспектор у инспекцијском надзору утврди да дете није вакцинисано (а нису утврђене контраиндикације за примену одређене вакцине), решењем наређује родитељу или старатељу да подвргне дете вакцинацији у одређеном року.
– Ако родитељ или старатељ не спроведе мере прописане законом и не поступи по извршном решењу санитарног инспектора, у складу са чланом 36. закона, ради заштите становништва од заразних болести, санитарни инспектор ће поднети захтев за покретање прекршајног поступка пред судом, за који је предвиђена новчана казна од 20.000 до 50.000 динара – додају у Министарству здравља.
Милица Маринковић, студенткиња треће године Медицинског факултета у Београду, објашњава да студенти ове установе свакодневно на друштвеним мрежама упозоравају да је вакцинација важна, али се сусрећу са групама људи који су против тога.
– То није добро, јер ако се настави тренд невакцинисања деце, може да дође до враћања болести које су искорењене – додала је Милица Маринковић.
Батут: вакцинација приоритет у здравственој заштити
У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” наводе да су планиране имунизације у Србији у 2013. години против дифтерије, тетануса, великог кашља (ДТП), спроведене са обухватом од 96,9 одсто, а против дечје парализе (ОПВ), са обухватом од 97,4 одсто. Ревакцинација деце у другој години живота ДТП (93,1 одсто) и ОПВ (92,9 одсто) реализована је са обухватом испод циљних вредности (95 одсто). Обухват ММР вакцинацијом у другој години живота износио је 92,6 одсто, а ревакцинацијом у седмој години 84,1 одсто.
– Обухват имунизацијом је реализован углавном са задовољавајућим вредностима, које су нешто веће у односу на 2012. годину. Свако дете има право да буде заштићено од болести чија је превенција могућа вакцинацијом. Вакцинација представља приоритет у здравственој заштити, јер се на тај начин контролишу, одстрањују и на крају искорењују многе заразне болести – каже др Горанка Лончаревић, шеф Одсека за имунизацију Института за јавно здравље.
(Политика)
