Прочитај ми чланак

Путеви дроге: Килограм кокаина у Београду 50.000 евра

0

У Србији и земљама региона протеклих година примећен је све већи број вештачких лабораторија за узгој канабиса која је на нашем подручју уједно и најзаступљенија дрога. Извештај показује да је су од синтетичких дрога у Србији најкоришћенији амфетамин и екстази, а да је, иако су криминалне организације са наших простора водеће у послу са кокаином, он реалтивно слабо заступљен код корисника. Уз то, килограм хероина у Нишу се може купити за 19.000 евра.

Ово су подаци извештаја Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала који се бави трендовима кријумчарских рута у земљама западног Балкана.

Foto:MUP Srbije

Канабис

Канабис је најзаступљенија дрога међу корисницима на западном Балкану, а самим тим најчешће је заплењивана. За разлику од других дрога, канабис се производи у земљама западног Балкана. Иако је Албанија традиционално највећи произвођач, тамошњи узгој знатно је опао од 2016. године

Досадашње заплене показују да се узгој канабиса, поготово у затвореном то јест у вештачким лаобраторијама, повећава у региону у земљама попут Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Србије.

На производном тржишту килограм канабиса продаје се по цени између 1.200 и 1.400 евра по килограму, док висококвалитетни сканк (хибридна сорта) узгајан у затвореном простору, кошта од 1.600 до 2.000 евра.

Из јужне Србије канабис се креће на југ преко Прешева до Куманова у Северној Македонији или на север преко Бујановца и Врања. У Врању одређене количине дроге преузимају групе из Ниша, Београда или Новог Сада, делом за снабдевање локалног тржишта, док им дрогу за даљу дистрибуцију достављају локални шверцери из околине Прешева.

Неки канабис произведен у Северној Македонији такође стиже у прешевску долину. Цена канабиса на велико расте на око 2.000 евра на северу Македоније, на подручју око Прешева цена поново расте на око 2.200 до 2.400 евра, а када стигне до Београда велепродајна цена се креће између 2.000 и 2.500 евра, што је у равни са активним тржиштима дроге у централној и западној Европи.

Раст у цени може се оправдати трошковима преласка границе, транспорта и већој куповној моћи на западноевропским тржиштима, иако тамо постоји конкуренција и из других извора снабдевања попут Холандије и Марока.

На основу података о запленама, евидентно је да се канабис из Србије превози или на север преко Суботице или на исток у Бугарску путевима око Пирота и Градине који се такође користе и за шверц хероина. Цена килограма на овом подручју креће се између 2.000 и 2.300 евра.

Заплене канабиса, пишу аутори извештаја, сугеришу и да се дрогом тргује из Србије у Румунију преко граничног прелаза Ватин/Стамора Моравита. Током 2020. године у два наврата је на овом прелазу заплењено 750 килограма, а затим још 137 килограма канабиса.

Због транспортних коридора и протока дроге, многа жаришта за трговину канабисом иста су као и за хероин: Нови Пазар, Врање, Ниш и Нови Сад. На пример, у децембру 2020. српска полиција је у Нишу запленила 220 килограма канабиса за који је сумњала да је намењен локалном тржишту.

У фебруару 2020. полиција је пронашла 140 килограма канабиса у камионској приколици која је превозила сламу у месту Блаце, тик уз главни пут од Приштине до Ниша.

Исто као и са хероином, трговци канабиса поседују складишта у којима се дрога чува, препакује и даље дистрибуирају. Таква места углавном се налазе или на самим рутама или чвориштима, али и на забаченим локацијама.

Појачан тренд узгајања

Досадашње заплене су показале да је знатно порастао тренд узгоја канабиса на затвореним местима, односно у илегалним лабораторијама, широм региона. У извештају се наводи случај „Јовањице“ када је у Старој Пазови у новембру 2019. године заплењено 650 килограма суђеног канабиса и сканка, заједно са 65.000 стабљика биљака.

Према наводима српског МУП, канабис се у значајнијим количинама гаји у Новом Саду, Суботици, Нишу, Сремској Митровици у кућама, становима, шупама, двориштима и гаражама. У региону се канабис узгаја у региону око Пријетода, као и око Посавине и Семберије на северу земље.

Хероин

Према проценама УНДОЦ-а, годишње кроз југоисточну Европу протече око 60 до 65 тона хероина. Постоје индиције да се велике пошиљке хероина складиште у региону пре него што је препакују у мање пошиљке и отпреме на север, из Србије у Мађарску, преко Северне Македоније и Косово у Албанију, одатле се дрога даље шаље у Италију или преко Црне Горе у Босну и Херцеговину, а затим у Хрватску.

Хероин улази на западни Балкан из Турске преко Бугарске и, додуше у мањој мери, преко Грчке.

Процењује се да продајна цена хероина на велико по килограму у Турској износи око 10.000 до 13.000 евра. Наводи се да се међу курдским групама препродаваца може наћи и по упола мањој цени.

Главна улазна тачка хероина је подручје око Делчева у северној Македонији. Овај пут иде преко Кочана, Штипа и Велеса, а одатле на север ка Скопљу. У тим регионима килограм хероина се продаје на велико за између 12.000 и 15.000 евра по килограму.

Друга значајна тачка за улазак хероина је преко Бугарске, посебно преко граничног прелаза Калотина. Ова рута иде до Ниша преко Пирота, што Ниш чини кључним чвориштем јер представља спој путева хероина који долазе са запада (КиМ), југа (Северна Македонија) и истока (Бугарска). Полиција у Нишу, према ауторима извештаја, процењује да се килограм хероина на територији тог града може набавити за 19.000 евра.

Из Ниша хероин се даље креће на север кроз Нови Сад или преко Суботице у Мађарску, а затим западно до Аустрије и Швајцарске, где цена за килограм достиже 25.000 евра. Након што се дрога разблажи како би се добило на тежини, један килограм чистог хероина може донети чак 50.000 евра!

Кокаин

Иако су криминалци са подручја западног Балкана једни од водећих играча у међународној трговини кокаином, подаци о заплени сугеришу да ја на подручју региона релативно мало кокаина.

У 2019. години полиција шест земаља са западног Балкана је запленика 255,4 килограма кокаина, што је за трећину мање него 2018. године. Већина заплена се одиграла у Албанији.

Овакви подаци не треба да чуде јер водеће балканске криминалне групе које су успоставиле потпуну доминацију на кокаинском тржишту, због ланца моћи који су остварили од извора кокаина до потрошача у Европи, заправо немају потребу да бели прах транспортују поменутим рутама, осим приликом снабдевања малог али ипак растућег локалног тржишта.

На основу досадашњих показатеља, примећује се да су ипак луке у Албанији и Црној Гори (Драч и Бар) постале интересантне нарко-дилерима. Скупоцени бели прах у ове луке пристиже у великим товарима свежег воћа или поврћа, одакле се даље шири аутомобилима и камионима.

Главна улазна тачка је лука Бар у Црној Гори, а дрога оданде углавном одлази на север преко Никшића, затим у БиХ, тачније у Требиње или БИлећу. Одатле даље путује северно ка Мостару и Сарајеву и евентуално у Хрватску. У овој фази транспорта килограм кокаина на велико кошта између 35.000 и 38.000 евра.

Ова рута има и алтернативу – дрога одлази у Подгорицу, а затим даље у Рожаје, онда или северно ка Новом Пазару или источно ка Пећи на КиМ. Из ових крајева дрога се махом даље транспортује у велике градове за потребе локалног тржишта. Тако је килограм кокаина у Београду могуће набавити по велепродајној цени од 35.000 до 50.000 евра.

Некада се кокаин таквим рутама шаље и ка Бугарској и Турској, где се испоручује као компензација за хероин.

Кокаин који стиже у Албанију махом улази преко луке Драч. Процењује се да је цена по килограму отприлике 90 одсто чистог кокаина при испоруци буде између 25.000 и 30.000 евра.

Синтетичке дроге

Западни Балкан је често означен као транзитна рута за трговину наркотицима, попут канабиса, кокаина и хероина, али постоје показатељи да је регион такође извор производње синтетичких дрога. Главне синтетичке дроге које се кријумчаре на западни Балкан су амфетамин, метамфетамин и екстази (МДМА), као и нове синтетичке верзије канабиса.

Примарни извор је западна Европа, посебно Холандија, Белгија, Чешка и Бугарска. У Србији такође расте танденција увоза ситнетичких дрога из балтичких земаља и Евроазије, укључујући Афганистан, Иран, Киргистан, Пакистан и Узбекистан.

У Северној Македонији су забележени случајеви да неки синтетички наркотици долазе чак из Кине!

Поред тога, чини се да се локална производња повећава, посебно у Македонији и Србији. Између 2009. и 2019. године полиција у Србији је открила преко 140 лабораторија за илегалне дроге, углавном у стамбеним просторијама. Оне су махом проналажене у предрађу Београда или у Нишу. Једно од највећих открића било је 2003. године у Старој Пазови, када је полиција пронашла и запленила преко два милиона таблета екстазија, вредне преко милион евра, као и приближно 20 тона киселине за производњу екстазија, за које се процењује да вреди више од 20 милиона евра.

Количина заплењених синтетичких дрога у Србији се повећала за 25 килограма у 2011. на више од 170 килограма у 2020. години. Током 2020. године, највише заплена се одиграло на подручју Београда и Новог Сада, као и близу границе са Мађарском. Заплена је такође било и у Крагујевцу и Бору.

Најраспрострањеније синтетичке дроге које се користе у Србији су несумњиво „спид“ и МДМА.

У Србији и Северној Македониј цене синтетичких таблета су релативно ниске, што је заправо главни фактор у њиховом све већем уделу на тржишту. Аутори овог извештаја објашњавају да се пет таблета екстазија у Србији могу купити за око 25 евра и ове цене су прилично стабилне у региону, осим у Албанији где су знатно веће а такав тренд објашњава се слабом потражњом на тржишту.

Примећена је употреба и дроге 2Ц-Б („Тусиби“), која се сматра „елитном“ дрогом због нешто више цене и снажнијег психоделичног ефекта. Углавном се продаје у таблети или капсулама, а може се комбиновати и са екстазијем. Полиција у Нишу је 2019. године ухапсила осумњиченог са 175 грама ове дроге.

Синтетичке дроге су углавном најзаступљеније у великим градовима јер се уско везују за клупску сцену и ноћни излазак, али и она места која често посећују туристи. Иако нема званичних података, процењује се да је употреба синтетичких дрога са пандемијом корона вируса опала, а приметно је да су се корисници „преселили“ на интернет у потрази за дилерима које су раније виђали у клубовима или на фестивалима.