Pročitaj mi članak
Фото З. Јовановић
Чистећи београдску калдрму Арслан Бајрамовски стекао велико знање и страст. Прву књигу прочитао са 25 година, и отад не престаје да чита.
У ова два стиха, које је писац и боем Јаков Гробаров често говорио у тренуцима луцидности, стао је живот Арслана Бајрамовског.
Бајрамовски каже да је у њиховој породици наследно да се књиге лате под старе дане.
– Мој отац је у четрдесетој завршио средњу, а мајка основну школу – прича.
– Моји син и кћерка, Никола и Јелена, још се нису нашли у књизи.
Али, џаба да читају, ако не разумеју.
Једни га зову Филозоф, други Сократ, али Арслан је, како му име каже, прави лав: чита, учи, студира. Прву књигу је прочитао са 25 година. Од тада сваки слободан тренутак проводи са њом. Његова посвећеност награђена је прошле године стипендијом за Високу школу за пословну економију и предузетништво. Дао је прву годину, а сада спрема испите за другу.
Паралелно са студијама, овај четрдесетчетворогодишњак посао од кога живи ради са уживањем. Опремљен метлом и кантом за смеће, уз смешак чисти београдске улице. Дискретно, пазећи да не стане на пут било којем пролазнику. Не галами. Не улази у свађу са незадовољним и обесним грађанима. Пролазнике понекад заустави са цитатом. Најчешће латинским. Изненаде се одакле га зна. За њих је он обичан чистач улице.
– Књиге ме нису занимале. Други су у школи читали, ја нисам. Ни обавезну лектиру. Не могу да лажем. Једноставно, то није био мој свет – прича Бајрамовски. – И онда, љубав се случајно догодила. Био сам код баке. Нисам могао да заспим. Узео сам књигу „Једна индијска љубав“ Прем Чанда, тек нешто да прочитам, да ме ухвати сан. Нисам је испустио док је нисам завршио. Било ми је криво. Хтео сам поново да је прочитам.
После уласка у свет литературе, Бајрамовски је наставио да „хода“ даље, и још даље. Перл Бак, Сидни Шелдон, наши и светски класици…
– Много волим књиге о Београду – каже.
– Београђани су добри људи, воле свој град.
Хоће да помогну кад виде да се ради.
Кад је мраз, киша, снег, често донесу чај.
Има и безобразних. На улици сам.
Ипак, трудим се да будем увек насмејан.
То ме одржава у животу.
– Отварали су се разни видици – присећа се. – Случајно сам се заинтересовао за озбиљне науке. Чистио сам улицу код Правног факултета. Поред контејнера сам пронашао скрипте. Вероватно су их бацили студенти који су положили испит. Узео сам да погледам шта је у њима.
Сусрео сам се са облигационим и римским правом. Веома ме је заинтересовало. Касније сам од једне госпође добио књигу „Психологија личности“ Николе Рота, која ме је подстакла да проучавам медицину. Почео сам да се интересујем за историју, географију, религију…
Надимак Филозоф дала му је мајка. Зато што воли дуго да објашњава људима оно што он зна, а они не. Исто га зову и колеге из „Градске чистоће“. Најчешће кажу да је прочитао књига више од свих њих заједно. Бајрамовски овај, као и надимак Сократ, оправдава.
– Волим филозофију. Највише Сократа. Размишљао је много гласно. Изнео нешто што није требало да изнесе. Изгубио је живот да би показао људима оно што им је пред очима. У ствари, нико није имао смелости да у његово доба каже оно што је он рекао.
Омиљени писац нашег саговорника је Иво Андрић. – Андрић је моћан, а његово дело „На Дрини ћуприја“ непролазно.
Воли и Његоша.
Факултет није могао да бира. Добио је прилику да упише Високу школу за пословну економију и предузетништво. И, искористио је.
– Добио сам прилику да учим. Није ме интересовала економија, али ето да пробам – прича.
За разлику од појединих садашњих богаташа, који су почели као семенкари или носачи гајбица, Бајрамовски није толико амбициозан.
– Себе видим на бољем радном месту. Ја сам обичан смртник. Задовољан малим стварима.
Планира да остане у „Градској чистоћи“ кад дипломира.
– Не бих ја дао моју „Градску чистоћу“ ни за шта на свету – каже.
Будући економиста размишља како би извукао земљу из кризе.
– Имамо добре стручњаке. Најбоље на свету. Позвао бих их да се врате у Србију. Новац није битан кад је реч о властитој земљи. Ако имају своју душу, своје срце, сами ће се вратити да помогну. Нема тих пара које би платиле љубав према својој држави.
Бајрамовски је и кафански човек. Понекад после посла оде „на музику“. Уз „Поломићу чаше од кристала“, пише своје приче.
– Пишем. Чуће се. Биће ту свега – обећава Бајрамовски.
(Вечерње новости)
