Pročitaj mi članak
Банане које данас једемо ускоро би могле да нестану из наше исхране. Или би, у бољем случају, толико могле да поскупе да ће постати неприступачне.
Засадима нашег омиљеног јужног воћа прети опасно гљивично обољење, такозвана панамска болест која је педесетих година прошлог века готово збрисала тада најраспрострањенију врсту банана “грос мишел”.
Са укусом јагоде и јабуке
Постоје бројне врсте банана, али су нама најпознатије жуте, кевендиш банане.
Уз њих постоје и егзотичне беби-банане, зелене гвинеја банане које се користе попут кромпира, манзано банане које су кратке и дебље, црне банане са укусом који је чудна мешавина банане, јагоде и јабуке…
Та сорта је много укуснија, мекша и кремастија од “кевендиш” банана које данас једемо.
– На српско тржиште долазе са Еквадора, који још није захваћен том болешћу, али ако гљивица уништи засаде у другим државама, Еквадор неће моћи да одговори на тражњу. Мањак банана на тржишту подићи ће им цену – каже за “Блиц” један од увозника.
Нови, опаснији сој панамске болести сада напада и “кевендиш”, а гљивица је већ стигла до Костарике.
Ипак, све банане које данас стижу на тржишта широм света су здраве и безбедне за исхрану, јер заражени засади пропадају брзо, у року од неколико дана, и не постоји шанса да би такви плодови преживели дуг пут до пијаца у САД и Европи.
Научници данас покушавају да модификују “кевендиш” сорту и учине је отпорном на панамску болест. Претражују забачене прашумске пределе тражећи, ради укрштања, дивље банане отпорне на болести.
Истовремено, поступком генетског инжењеринга “кевендишу” се експериментално додају гени разних врста воћа и поврћа – чак и рибе! – не би ли се створила нова, отпорна, сорта.
Ипак, и новостворена банана мораће да испуни одређене услове:
1) да има пријатан укус
2) да сазрева у одређеном временском року
3) да може да преживи дуга путовања до америчких и европских супермаркета без труљења
4) да може лако да се узгаја у великим количинама
Тренутно ниједна од нових, хибридних сорти није стигла до нас јер није прошла овај ригорозни тест.
– Банане у Србију стижу из Еквадора зелене, а затим сазревају у специјализованим коморама за дозревање. Превозе се најчешће бродовима, оптимално између од 10 до 14 дана, док им све преко 14 дана озбиљно угрожава квалитет, па се ретко ко хвата у коштац са овим пипавим послом – кажу за “Блиц” у једном трговинском ланцу.
Највећи увозник за Србију је словеначка фирма “Растодер”, иза које стоји бизнисмен Изет Растодер, а која годишње прода око 16 милиона кутија банана, већином за подручје средње и југоисточне Европе. “Растодер” важи за шестог највећег трговца бананама на свету и зову га европским краљем банана. Прошле године његова компанија је имала промет од 130 милиона евра.
Панамска катастрофа
Педесетих година прошлог века, панамска болест гљивичног порекла збрисала је плантаже најукусније “грос мишел” банане у Јужној Америци и Африци. Опстали су само засади у Тајланду. Тај период се данас помиње као “банана катастрофа”.
До шездесетих година, највећи увозници “грос мишел” сорте били су на ивици банкрота, па је почело са узгојем мање укусне, али отпорне “кевендиш” сорте.
Оригинална, деликатесна “грос мишел” банана се данас узгаја у Малезији и Тајланду, а најбољи плодови се извозе на веома захтевно тржиште Јапана, где имућне муштерије не штеде новац за најквалитетније воће.
(Блиц)
