Pročitaj mi članak
Вредни предмети са локалитета Мала Копашница представљени у лесковачком Народном музеју.
Красиле су старе Римљане, пре 18 векова. Од тада су златне минђуше, прстење, наушнице, дијадеме украшене драгим камењем… тајна локалитета Мале Копашнице, недалеко од Лесковца. Током трогодишњих археолошких истраживања некрополе пронађено је више од 300 предмета од злата, који су у среду први пут представљени јавности у лесковачком Народном музеју.
Печена керамика
Налаз калупа за израду печене керамике променио је досадашње уверење да су се тим послом бавили само у великим центрима. На локалитету Мала Копашница пронађене су четири велике, две средње и шест малих пећи за печење керамике. Стручњаци су утврдили и да је римски пут у међувремену обнављан што сведочи о његовој важности.
Поред 70 златних минђуша, неколико огрлица и изузетних примерака златног прстења стручњаци су наишли на чак 18 дијадема, што је неупоредиво у односу на било које слично истраживање у Србији.
У највећем руралном насељу истраженом на овом подручју пронађено је и мноштво других предмета који сведоче о материјалној култури насталој ван римских урбаних центара.
Посетиоци лесковачког музеја имају прилику да виде типичне римске огрлице од златне жице и стакла и различите наушнице. Има најједноставнијих комада у виду карика, али и веома раскошног накита, опточеног драгим камењем. Пронађене дијадеме значајне су и због тога јер се на њима види чак и апликација са ликом цара Гете или Каракале, синова Септимија Севера са почетка трећег века.
– Ни на једном локалитету, односно у римском руралном насељу овог типа није нађен тако велики број дијадема, што сведочи о посебном статусу аутохтоног становништва, вероватно Дарданаца, које је претпоставља се, било усмерено на експлоатацију рудника злата у Рупљу и Црној Трави – прича мр Соња Стаменковић, из београдског Археолошког института.
Мала Копашница је позната у археологији и по карактеристичном начину сахрањивања које по њој и по локалитету Сасе у Босни и Херцеговини носи име. У истраживаној некрополи откривено је на стотине двоетажних гробова са спаљеним покојницима.
-Овакав начин сахрањивања везује се за аутохтоно становништво у периоду од првог до четвртог века, које је касније, највероватније под утицајем хришћанства, почело скелетно сахрањивање, па је пронађен и мањи број скелетних гробова и у њима сребрни накит и изузетне керамичке посуде као што су амфоре и жишци – додаје мр Стаменковић.
Међу изузетним проналасцима су и предмети од стакла и огрлице од стаклених перли, наруквице, затим лампе и врло карактеристични окови. Инвентар гробова је веома богат јер је само мали број гробница опљачкан.
Златни новац
Међу пронађеним предметима су и пехари, шоље, зделе, тањири, око 700 комада разног новца и велики број листића од злата који су највероватније служили као украс на глави и одећи. Сав накит од злата пронађен је у гробовима са спаљеним покојницима, што говори да потиче из другог, односно трећег века наше ере.
– Имамо изузетан налаз који може да се сврста међу најзначајнија истраживања у новој историји – каже др Вујадин Иванишевић, руководилац истраживања.
– Због изградње ауто-пута истражена је цела површина трасе дуге 300 и широке у просеку 35 метара. За три године пронађено је око 6.000 предмета међу којима је велики број нових врста и форми. Најинтересантнији се већ припремају за нову сталну поставку лесковачког музеја, а планира се и велика изложба.
На овом локалитету пронађен је и део римског пута, неколико зграда и велика житница.
Ту је и одбрамебни ров који је раздвајао насеље и занатски центар од некрополе, а у великој римској јами, дубокој три и по метра, нађен је богат материјал међу којим и римска теракота са представом лава и лавице.
Овај локалитет откривен је 1960. године када су машине због изградње ауто-пута разориле некрополу. Од 1962. до 1964. године испитан је 151 гроб, а још 24 су истражена пре 12 година. У последњој кампањи, која је завршена прошле године, откривено је још 478 гробова и неколико меморија.
Извор: Вечерње новости
