Kao glavnu temu s početka predizborne kampanje, Aleksandar Vučić je nametnuo utvrđivanje očinstva. Kriminalizovao je brata Andreja i sina Danila, a mamu Angelinu i zvaničnog oca Anđelka stavio je na stub srama kako bi izazvao sažaljenje javnosti jer, tobože, zlikovci napadaju njegovu časnu porodicu. Da se glasači ne bi bavili realnim problemima - inflacijom, besparicom, bedom, pljačkom javnih resursa i privatne imovine, pa i konačnom prodajom i predajom Kosova i Metohije, Aleksandar Vučić je pokrenuo marketinšku akciju u kojoj dokazuje da mu je otac Anđelko Vučić, a ne Fahri Musliu. Na njegovu žalost, Aleksandar više liči na Fahriju, nego na Anđelka, i to ne samo fizički. Nezavisno od biološkog porekla, Vučić i Musliu imaju isti moralni DNK.

Откад је ступио на политичку сцену, Александар Вучић лични рејтинг гради на туђој несрећи. Док је глумио да је тврди радикалски великосрспки националиста за потребе својих пропагандних представа користио је Србе из Крајине, Босне и са Косова. Након што се трансформисао у евроатлантског фанатика као основни репроматеријал употребљава судбине преосталих грађана Србије.

Болесну потребу да све и свакога злоупотребљава у свом интересу Вучић није могао да обузда ни кад су у питању чланови његове породице. И пре доласка на власт криминализовао је брата Андреја, а касније и сина Данила. Маму Ангелину и званичног оца Анђелка ставио је на стуб срама како би изазвао сажаљење јавности јер, тобоже, зликовци нападају његову часну породицу. Годинама је кмечао у интервјуима због наводних мука којима су изложени његови родитељи, који, ето, морају да гледају како душмани опањкавају њихове дивне, питоме и васпитане синчиће. Најбруталнији пример употребе родитеља Вучић је режирао 30. марта 2017. године, три дана пред председничке изборе. Ангелину и Анђелка је довео у студио Телевизије Хаппy, да пред њима и Миломиром Марићем изврши медијску ДНК анализу.

– Написали су да ми Бата или Анђелко, како му је право име, није отац. Зато сам довео родитеље, па нека људи процене… Написали су да ми је отац, не знам ни сам, неки Албанац, не знам како му је име. На то се насмејете. Онда, кад видите кад почну да понављају по сто хиљада пута и кад им то постане и остане једини аргумент… А знају да ми је отац Бата Вучић, а не некакав Салих Салиху или како већ кажу да се зове тај Албанац – рекао је Вучић док су Ангелина и Анђелко спустили главе као да знају за стид.

Узалуд се правио наиван, као да не зна ни име Албанца који је осумњичен за очинство. Од тада, Вучић је милион пута поменуо Фахрија Муслиуа, заборавивши измишљеног Салиха Салихуа. Без обзира на прилику (током прве посете француском председнику Емануелу Макрону, у разговору са радницима прибојског ФАП-а, после примања вакцине против корона вируса…) Вучић је понављао рефрен у коме је оптуживао опозицију да користи „лажи свог идеолога Милована Бркића, који је измислио да му је отац Фахри Муслиу“. У фебруару ове године, кад је у Народној скупштини укупно 14 сати говорио о Косову и Метохији, само два пута је поменуо имена Шолца и Макрона, четири пута синтагму „немачко-француски план“ и 48 пута „Милован Бркић пише и прича да ми је отац Фахри Муслиу“. Ментално поремећени шибицар је инсистирао на тој теми да би сакрио истину о издаји, предаји и продаји Космета, коју је извршио Бриселским и Вашингтонским споразумом и закључно прихватањем тзв. Немачко-француског плана о признању независности албанске лажне државе Косово.

Тај трик је поновио и крајем октобра, неколико дана пред почетак актуелне изборне кампање за ванредне парламентарне и београдске изборе.

– Нападају ме да имам ружне усне. Ја нисам ништа радио на својим уснама, за то је крива моја мајка, која ме таквог родила. То је ствар генетике. Оптужују ме да ми је отац Фахрудин Муслиу. Ја им овом приликом поручујем да се мој отац зове Анђелко Вучић, а не Фахри Муслиу – рекао је Вучић у интервјуу на телевизији Прва.

Доказни поступак у медијској расправи о очинству Вучић је наставио на Инстаграму, где је објавио дирљив памфлет: „Они политичари који су преко својих медија покушали да нападну породицу Вучић, нису напали само моју мајку, мога оца, мене… Они су напали сваку породицу у Србији. Они желе уништење наших породица, они желе уништење наше земље. Написали су, за оне који не знају, да сам демантовао да је извесни господин Фахри Муслиу мој отац, желећи да кажу да он то јесте. Поносан сам на свог оца, на своју мајку. Знам колико је поштена, часна и одана била, и њему, и породици, и држави. Још једанпут да вам кажем, мој отац је Анђелко, ја га волим бескрајно. Сачуваћемо све породице у Србији и сачуваћемо Србију од вас неодговорних, прогонитеља који бисте да срушите све што је ова земља направила.“

У одбрану породице Вучић од непостојећих напада опозиционих прогонитеља и уништитеља укључили су се сви несрећници из напредњачког картела, од Вулина до Карића. Сви су, сваки на свој патетични начин, бранили част тате Анђелка и невиност маме Ангелине, доказујући да мали Алек није копиле.

Вучић је на тај начин наметнуо предизборну тему, којом је пажњу гласача скренуо с озбиљних проблема, који су последица његових политичких и пљачкашких авантура. Гласачима је потурио приватне интриге и пикантне породичне тајне, па нека се баве тиме, само да не размишљају о томе ко им је обезвредио имовину, плате и пензије, ко их је гурнуо у дужничко ропство, ко им прети – јуче уз помоћ Вељка Беливука, данас преко доктора Срђана Ненека – ко је Албанцима продао Косово за опстанак на власти и слободи… Вучић прљавим породичним вешом сакрива одговорност за астрономску инфлацију, „Јовањицу“, „Београд на води“, „Рио Тинто“, отимачину јавних ресурса и приватног власништва, као и за узурпацију државних институција, укључујући полицију, службе безбедности и војску, уништавање просвете, здравства и пољопривреде, за медијски мрак и тоталну криминализацију правосуђа.

Уплашен могућношћу да народ прогледа и узме правду у своје руке, за почетак оловком и гласачким листићем, Вучић је испред својих злодела, као штит, истурио своје родитеље. Нек људи процењују колико је Ангелина била несташна пре више од пола века, да ли Александар још по нечему, осим по наочарима, личи на Анђелка или је пљунути Фахри.

Трик је, нажалост, успео.

На друштвеним мрежама објављене су стотине илустрација и шала на тему спорног очинства. Стиховима „Један јесте, један није, стара мајка тајну крије“ потписана је дечачка фотографија Александра и Андреја. Илустрације Александра Вучића и Фахрија Муслиуа, па и Данила Вучића, пропраћене су подругљивим коментарима, попут онога у коме се истиче да „Алек можда није син Фахријин, али очигледно је да му је Данило унук“. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета, ту тему је вратио у политичке оквире, упозоривши да би на изборима могле да се појаве листе под називима „Фахри Муслиу – Крв није вода“ или „Само ДНК Србију спасава – Фахри Муслиу“.

На крају, Вучић је успео да из сенке извуче и Муслиуа, главног јунака ове прљаве политикантске романсе. У фабрици предизборних штосева као репроматеријал је искористио властите родитеље, а уз њих и албанског новинара као колатералну штету. Вучићева болесна представа направила је нове проблеме Муслиуу. Тако то бива. Ко ће коме, ако не свој своме.

– Моје име се по разним медијима и код грађана на целом Балкану провлачи већ 13 година, као оне шпанске или турске ТВ серије. Моје име и новинарски углед сада користи србијански режим, приписујући опозицији да је тако зла и да на монструозан начин напада председника. А председник Вучић је реаговао на неке клевете опскурних портала и за неколико дана моје име је споменуо неколико пута на неким ТВ наступима. Касније се појављивао и неки видео снимак са његовим оцем, не знам из ког разлога. Тај снимак кружи по друштвеним мрежама и порталима, а Вучић доказује како ја нисам његов отац, што је покренуло лавину реакција у Србији и на Косову, па и по целом балканском простору. Александар Вучић има право да малтретира своју породицу, али нема право да спомиње моје име и тиме малтретира и трауматизује мене и моју породицу, што иде дотле да сам физички угрожен од разних психопата у Србији и на Косову- рекао је Фахри Муслиу у интервјуу за Ал Џазиру.

Муслиу каже да је, у серији напада, најодвратнија била писана изјава шефа кабинета председнице тзв. Косова на Твитеру, коју су пренели сви албански медији. На тему очинства, коју је покренуо Вучић, Муслиу је прозиван и на телевизији Топ Неwс из Тиране.

– Нисам желео да коментаришем прву изјаву председника Вучића у којој помиње моје име, јер ми је одвратно да коментаришем и да се бавим клеветама, чије год да су. Јадно је и бедно, жалосно и примитивно и јако неодговорно када се, пре свега политичари, али и новинари, баве трачевима, измишљотинама, клеветама и приватношћу других, зарад неког личног прљавог интереса и немоћи, не мислећи да тиме наносе огромну штету, увреду и душевни бол другим особама које се помињу. То је доказ њихове фрустрације и немоћи, поготово политичара. Нека се Срби и Албанци, а и остали Балканци, забављају глупостима, пошто им је у крви да се баве трачевима, клеветама и туђим животима до колективног транса. тиме доказују да немају свој приватни живот, ни лични и професионални идентитет. Александра Вучића никад нисам срео, једино што сам пре неколико година тражио неколико пута, преко његове службе за контакте са медијима, да ме прими како бисмо разговарали о тој клевети, али само сам једном добио одговор да „председник не може да ме прими јер је јако заузет“. Понављам, познајем његову мајку Ангелину од 1985. или 1986. године, као и на десетине колегиница, новинарки из целе бивше државе, кад смо се први пут срели у Скупштини СФР Југославије или Србије, одакле смо извештавали као дописници, она за РТВ Нови Сад, а ја за приштински дневник Рилиндија. То дружење у скупштинама је трајало све до распада бивше Југославије. Она је била једна отмена жена, васпитана и културна, права професионална новинарка, искрена колегиница и друг, добра супруга и јако посвећена мајка. И жао ми је што је и она, под старе дане, доживела такве трауме од нечасних људи, којима није до истине и чињеница – лаже Муслиу, који је у интервјуу Ал Џазири детаљно описао свој животни пут, од родног драгашевског села Заплужје до Београда, од доласка у Београд, крајем 1972. године и запослења у Градској чистоћи, па до данас, кад га се Александар Вучић свакодневно одриче.

Муслиу је ауторство „клевете и лажи која доноси зло јер изазива мржњу, освету, насиље, па и линчовање“ приписао Миловану Бркићу, који је 2010. године објавио текст о његовој књизи „Дневник Албанца у Београду“. Осим Бркића, Муслиу оптужује и аутора овог текста, за кога тврди да је у интервјуу за један хрватски портал и у својој књизи „Сага о породици Вучић“ изнео неистине о његовом очинству, али и „гомилу неистина“ о Александру Вучићу.

– У октобру 2014. године хрватски портал објављује интервју који су дали Предраг Поповић и бивши радикал Илија Петковић. Они су изнели гомилу неистина о Вучићу, да му је стриц познати косовски Албанац из Призрена, Фахри Муслиу. То има и новинар Поповић у својој књизи „Сага о породици Вучић“. Део тога што су тврдили преузео је један косовски портал, тај део у којем се говори о мени као „биолошком оцу Александра Вучића“ – рекао је Фахри Муслиу у интервјуу који је дневни лист Данас објавио 2017. године, да би пре неколико дана цитирао те наводе.

Предраг Поповић, аутор овог текста, не зна да ли је Фахри Муслиу биолошки отац Александра, али очигледно имају исти морални ДНК. Кукајући над вољеним собом, због наводник клевета, увреда и лажи, Муслиу у вучићевском маниру сипа клевете, увреде и лажи. Истините чињенице гласе: Поповић никада није дао интервју ни за један хрватски портал; Поповић није написао књигу „Сага о породици Вучић“, нити таква књига постоји. Иако су те истине лако провериве, Муслиу не дозвољава да здрав разум утиче на његове тврдње. У Вучићевом стилу, Муслиу манипулише и са тумачењем навода из свог ратног дневника, који је водио у време НАТО агресије на СР Југославију.

– Милован Бркић је 2010. објавио текст, преузет из моје књиге „Дневник Албанца у Београду“, где тврди да сам се радовао када Албанци убијају српске официре. Иако ја о томе не пишем, не помињем српске официре, него пишем о тадашњим официрима Војске Југославије. То је део разговора са затвореником војног затвора; том затворенику је требало дати вољу за животом. али је Бркић тај део текста, са својим коментаром, са позивом тужиоцу за ратне злочине да подигне оптужницу против мене, објавио на целој страни, након три или четири године по штампању књиге. То је, значи, био наручен текст – рекао је Муслиу у интервјуу који је објавио Данас.

Вучићевски примитивном заменом теза Муслиу је покушао да лажно прикаже оно што је написао у свом Дневнику.

У белешци датираној на 22. јун 1999. године, Муслиу је описао посету свом рођаку Африму Бериши, који је 7 августу 1998. ухапшен, заједно са још десет Албанаца, приликом илегалног преласка границе код села Буче. Бериша је био оптужен за три тешка кривична дела, па је у војном затвору у Београду чекао суђење. Иако није имао дозволу за посету, затворска управа му је дозволила да посети рођака.

– Африм је изгледао потпуно изгубљен, уплашен и јако слаб. Загрлим га и кажем му ја сам ујка Фахри, али он наставља да ме посматра са чуђењем, изгубљено. Седимо за столом и почињемо разговор на албанском. Војник, који је у предсобљу, уопште не реагује. Питам га како се држи, како му је здравље и да ли има проблема. Одговара ми неартикулисаним речима. Покушавам да га храбрим и мало да га смирим. Кажем му да су сви у његовој породици добро, налазе се у Елбасану, јер је полиција протерала све мештане његовог села у Албанију. Не треба да се секира и треба да буде поносан на оно што је учинио. Али не желим да му саопштим да су у међувремену убијени његов рођени брат и брат од стрица и да се његов стриц налази у затвору у Лесковцу. Пита ме да ли има шанси да се ослободи брзо. Кажем му да треба да зна да ће се сада ствари убрзати. (Сигуран сам да ће га осудити на вишегодишњу робију јер је оптужен за убиство једног официра – капетана ВЈ.) У једном тренутку каже ми: „Ујко, направио сам велику грешку“. Узвраћам одлучно: „Циљ је био виши и има резултата, а теби је припала та обавеза. Човек греши, али треба да се држи мушки. На крају крајева ниси у затвору за неморална дела, већ за света, и треба да будеш поносан.“ Опет му дајем наду да ћу се залагати да се што пре ослободи. Нудим му још једну цигарету. Увлачи је као суманут, опет ме гледа чудно, очима пуних суза – написао је Фахри Муслиу у „Дневнику Албанца у Београду“.

Муслиу је тврдио да његов рођак треба да буде поносан на убиство официра, јер је то „свето дело“, које је „дало резултата“. Кад је то пренето у Магазину Таблоид, Муслиу каже да је само хтео да свом рођаку „да вољу за животом“.

– Не помињем српске официре, него пишем о тадашњим официрима Војске Југославије – тврди Муслиу, доказујући спремност да, попут Вучића, бруталним манипулацијама прикрива своју монструозност.

Кроз целу књигу, Муслиу помиње „српске војне и полицијске снаге“, али сад се правда објашњењем да његов рођак није убио српског, него југословенског официра. И тиме је Фахри Муслиу показао недостатак елементарне људскости, па и да је његов рођак Африм Бериша неупоредиво моралнији човек, пошто је изразио кајање што је „урадио велику грешку“. За Муслиуа, ето, убиство официра није грешка, него свето дело, за понос!

Иначе, записима у „Дневнику“, Муслиу је доказао да се албански екстремисти увек понашају исто, свеједно да ли су формацијски распоређени међу новинаре у Београду или у униформама УЧК постављају заседе по косметским шумама. Тешко је направити тачну рачуницу на основу података које је Муслиу објавио у својој књизи, али изгледа да су зли Срби убили око 86 милиона косовских Албанаца и силовали 298 милиона Албанки. У белешкама наводи називе албанских спаљених села, места на којима су Срби направили масовне гробнице, какве су све злочине вршили над цивилним становништвом. Муслиу у ту трагедију уграђује и личне муке.

– Осећам се јако лоше јер ми се повећава забринутост, обузимају ме честе кризе иако сам такве кризе имао пре десетак година, онда када је почела антиалбанска еуфорија и урликање овде у Београду. Због тога сам доживео и благи инфаркт, у фебруару 1988. Несигурност ми се појачава све више и више. Врте ми се у глави филмске сцене, текстови и приче о положају Јевреја током Другог светског рата – записао је Муслиу у петак 26. марта, трећег дана НАТО бомбардовања.

Муслиу бележи „вести“ о „суровој офанзиви српских оружаних снага које, у знак одмазде због НАТО напада, врше масакре, пале и киднапују косовске Албанце“. Иако му се није испунила жеља да „НАТО са својим копненим трупама уђе на Косово“, Муслиу од почетка агресије на Србију понавља да је Србија „овим ратом дефинитивно ‘изгубила’ Косово, мада оно никада није било њено“.

У то ратно време, као министар информисања Александар Вучић је себи приписивао право да одређује ко може да живи у Србији, па је претио прогоном свих Албанаца преко Проклетија. Тако је и Фахри Муслиу, по окончању бомбардовања, одређивао који Срби могу, а који не смеју да остану да живе на окупираном Косову и Метохији. Усхићен због „победе“ терориста и њихових заштитника из НАТО-а, Муслиу је то описао у разговору са Александром Тијанићем, с којим се срео 17. јуна 1999. године.

– Данас сам се срео са Тијанићем (Саша) који је једно време био склоњен у Црну Гору. Каже ми да је ред да частим због победе ОВК-а. Узвраћам са „ми нисмо прогласили победу, већ ви“. Он: „Са Косовом је готово, тамо неће остати ниједан Србин, али било би боље да преместимо манастире у Србију“. Ја: „То не може, јер су ти манастири део косовске културе и њих су вековима чували Албанци, али ви то не цените. А, што се тиче Срба и њима су наредили да беже представници српске власти а не Албанци. На Косову има места за све Србе који Косово осећају као свој дом, који нису чинили злочине против својих комшија, а за оне који су то радили места нема.“ Он ми узвраћа: „Нема више тамо живота за Србе, јер су се много задужили Албанцима. Било је масакара, многе глупости!“ – забележио је Муслиу ставове, које данас заступа његов Вучић.

За разлику од Муслиуа, који је свој албански екстремизам презентовао само у медијима, Вучић га је на најконкретнији начин спровео у дело. Све што нису успели Муслиу, Јашари, Тачи, Харадинај и њима слични, урадио је Александар Вучић. Захваљујући Вучићу заокружена је државност албанске лажне републике Косово и створени услов за прогон преосталих Срба. Те последице премеђиће историју Србије и српског народа. У митском и реалном српском национу време се мерило пре и после Косовског боја. Сад је томе додат и нови међаш: пре и после Вучића.

На крају, после свих срамних и трагичних последица њиховог деловања, Вучић и Муслиу на политичкој и медијској сцени бране свој углед и статус. Нормалне људе, без обзира да ли су Срби или Албанци, не занима да ли је Вучићев отац Анђелко или Фахри, ту породичну драму нека расплете краљица мајка Ангелина. Нормални људи желе нормалан живот, без напредњачког картела и бесмислених интрига о очевима и оцима поремећеног диктатора.

Сарадник ЦИА, а не Удбе

Фахри Муслиу сваком приликом доказује исту врсту морала каквом се поноси Александар Вучић. На информације о његовој сарадњи са БИА, Муслиу одговара увредама и изругивањем.

– Да сам сарадник БИА или Сигуримија говоре тзв. експерти, свезналице, опет да би привукли на себе пажњу јавности и да би лечили своје комплексе. Да сам сарадник Удбе, јер сам живео дуго у Београду, говоре неки Албанци са Косова, али и из Северне Македоније, душебрижници своје нације која је њима главни идентитет, јер немају свој лични и професионални па се покривају нацијом. А да сам био сарадник и високи официр албанског Сигуримија, који је по задатку послат у Београд, говорио је на некој ТВ емисији познати фолирант и биши сарадник ДБ-а Дејан Лучић, који је ’70-их и ’80-их година, за рачун Службе пратио „непријатељско“ деловање косовске дијаспоре по Европи. Он је чак у тој ТВ емисији, чији снимак кружи на YоуТубе, рекао како је служба узела узорке из моје чаше из које сам пио воду у неком локалу и на основу ДНК анализе дошла до закључка да сам ја отац Александра Вучића. А ја на те њихове тврдње одговарам да радим за оне службе које плаћају више, а то су ЦИА, МОСАД, МИ 6 – рекао је Муслиу у интервјуу за Ал Џазиру.

Председник једне земље уживо прича о мушко-мушким односима, ко кога снима у сексуhttps://t.co/gr02nirBKL

— СРБИН инфо (@srbininfo) November 29, 2023

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, predizborna kampanja, rejting