Pročitaj mi članakSve oči uprte su u nju, vernici i ateisti osuđuju je na sličan način. Verujući smatraju da se kroz spoljašnjost oslikava njeno srce, duša i vera, vodeći se predrasudama koje podrazumevaju određeni kodeks oblačenja.
Све очи упрте су у њу, верници и атеисти осуђују је на сличан начин. Верујући сматрају да се кроз спољашњост осликава њено срце, душа и вера, водећи се предрасудама које подразумевају одређени кодекс облачења.
Дакле, одбациће се њена дела љубави, моралност, спремност да сваком помогне, емпатија, елоквентност, образовање, ако то није у складу са спољашњоћу , пуком формалношћу коју из њихове визуре она МОРА испунити. Најлакше је свести све на ниво паушалног, држећи се парадигме од које се не одступа те су склони осуђивању.
Скрушеност срца не рефлектује се кроз оборен поглед, мученички израз лица, „убрађеност“ и превелику понизност, већ кроз смирење, делање у цркви, присуствовање на Литургији, исповест, причест, радост уз благодарност Господу на свему. Стављам акценат на крајност да данашња девојка или жена не може се облачити као што су то чиниле жене у пређашњим епохама јер је тада друштвени амбијент био много црквенији.
Наравно да се у цркву не може ући са много шминке, у дегутатној гардероби, уз непримерено понашање које омета службу. Треба сву своју снагу усмерити на сагледавање саме суштине. Истовремено спојена савременост и традиционалност, ако се правилно посматрају међусобно се не искључују.
Након једне Литургије, пришао ми је познаник уз констатацију:
,,Нисте се чули довољно гласно“, мислећи на хор у којем певам.
Истина, на тој Литургији није нас било много, упитала сам га:
„Да ли си нас осетио, јеси ли нас срцем чуо?“
Снисходљиво је климнуо главом и рекао:
,, Да, у праву си, јесaм и те како а то је најважније.“
Тако да знајте, Господ нас не гледа одозго, ни са стране већ у срце.
Атеисти као и верници, вођени предрасудама које сам навела лове грешке православној жени, па је због тога стално под лупом, као и припаднице других религија. Цитираћу свештеника Марјана Кнежевића:
„Православље је правоверје и правоживљење. Није православље да ставиш на чело етикету православље, или да се обучеш православно, а да остало није тако.“
