Kod Rusa postoji izreka: „Čime čovek greši - time će biti kažnjen.“ ''Napredno'' rusko društvo se početkom XIX veka poklanjalo slobodama Francuske revolucije, odbacujući prednosti samodržavne vlasti i desio se rat 1812. godine. Sada se poklanjamo američkim izumima i načinu života što, po logici stvari, znači da ćemo biti kažnjeni Zapadom. Uostalom, i pantalone su iz Amerike došle u Evropu...

Женске панталоне помињу се први пут 1840. године, када је почела селидба америчких емиграната са истока на запад. Из САД су у Енглеску женске панталоне стигле захваљујући Ади Вилсон која је прва предложила да се носе женске панталоне као вид одеће.

Све то се догађало у периоду еманципације, крајем XVIII – почетком XIX века (emansipacio – лат. „ослобађање од зависности“ када су жене тражиле раноправна политичка права са мушкарима, а на крају и – сексуалне слободе).

Од 1960.-1980. се развијала мода са уским жеским бедрима, на подијум је наступила жена која изгледа као мушкарац (танка, равна и са кратком косом). Научници САД и Јапана су решили да одговоре на питање зашто се појавила мода „au garcon“ (као момак). Проучавајући водеће модне дизајнере, на пример Французе, они су открили да су то били људи са психичким поремећајима и нетрадиционалне сексуалне оријентације, који су желели да виде у жени мушкарца (дечака).

А шта Библија говори о панталонама?

У „Поновљеним Законима“ читамо: „На жени не треба да буде мушке одеће и мушкарац не треба да одева женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом Твојим сваки који чини тако“. Женске панталоне – то је пре свега изазивање Бога. Видимо да је еманципација у супротности са Речју Божијом.

По питању панталона и еманципације, треба да сагледамо и други аспект – одећа не треба да служи саблазни, због тога што „сваки који поледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме.“(Мт. 5,28), „а који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.“(Мт.18,6).

Код нас жене често иду и у уским панталонама. Панталоне на жени – то је спољашњи покушај да се она оствари на послу, у каријери, да добије друштвено признање, економску и социјалну независност. Панталоне на жени „говоре“ да жена не жели да себе оствари као мајку.

Мушкарац и жена су две половине, које треба да се допуњују, а не да замењују један другог. Већини мушкараца, наравно, не допадају се мушкобањасте жене које иду у панталонама, голог стомака, са флашом пива и цигаретом у устима. Мушкарац жели да види у жени не себе, него другу половину. То напомињу савремени психолози.

Жена не треба да изгуби женственост, да се не претвара у мушкарца, већ да сачува свој женски шарм.

„Скромност украшава жену“(2Петр. 3,3-4), а не откривање на саблазан делова тела. За такву жену се каже да јој је „душа празна“. Сетимо се песника Николаја Заболоцког:

А шта је то лепота?

И зашто јој се диве људи?

Сасуд ли је она у ком је празнина?

Или огањ који светлуца у посуди?

Заиста, жена у панталонама губи лик Божији. Жена почиње да изгледа као да је бесполна. Наравно, хтео бих да се обратим и савременим мушкарцима: будите главе својих породица, брините о својим женама и тада им неће пасти на памет да повређују ваша, од века дата, права и обавезе.

Н.Иванов

Извор: Москва Трећи Рим

Превод: Милица Николић, Православна породица, март 2016.

 

Oznake: ženska odeća, ženske pantalone, muško-ženski odnosi, N.Ivanov, polnost, porodica, pravoslavlje