Pročitaj mi članak„Nestanak NATO-a sa svjetske pozornice je prvi korak ka svjetskom ozdravljenju.“ (Imanuel Volerstin (Immanuel Wallerstein), 1930-2019,američki sociolog)
Ваздушни напад НАТО пакта (19 држава чланица) на Савезну Републику Југославију (СРЈ), односно операција „Племенити наковањ“ (енг.Operation Nobil Anvil), трајала је 78 дана и ноћи, од 24.марта до 10.јуна 1999.године. То је акт агресије, зато што је напад извршен без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација, дакле, кршењем Повеље УН. Последице су око 3.500 мртвих (од тога 79-торо дјеце) и око 12.000 рањених грађана (махом Срба), те материјална штета од преко 100 милијарди USA долара.
У ваздушном нападу (агресији) НАТО пакта учествовало је око 1150 борбених авиона, а бачено је око 22.000 тона бомби и ракета. То је већа експлозивна маса од оне коју је ваздушна армада нацистичке Њемачке бацила на простор Краљевине Југославије, у току Другог свјетског рата!? НАТО пакт је на СРЈ лансирао око 1.300 крстарећих ракета и изручио око 37.000 касетних бомби.
На тај начин, извршен је још један геноцид над српским народом!
У члану II Конвенције УН о спречавању и кажњавању злочина геноцида, из 1948.године (у даљем тексту: Конвенција), прописано је да „Под геноцидом се подразумијева било које од следећих дјела: (а) убиство чланова групе (народа); (b) узроковање тешких тјелесних или менталних повреда члановима групе (припадницима одређеног народа); (c) намјерно подвргавање групе животним условима који треба да доведу до њеног потпуног или дјелимичног уништења; (d) мјере уперене на спречавањe рађања у оквиру групе;…почињених с намером да се потпуно или дјелимично уништи једна национална, етничка, расна или религијска група“.
По члану III Конвенције, “Следећа дјела су кажњива: (а) геноцид; (b) планирање извршења дјела геноцида; (c) директно и јавно подстицање на извршење геноцида; (d) покушај геноцида; и (е) саучесништво у геноциду“.
Субјективни елемент бића кривичног дјела геноцида, као „злочина над злочинима“, јесте намјера „да се потпуно или дјелимично уништи једна национална, етничка, расна или религијска група“, односно злочиначка намјера (mens rea) починиоца, као специјални или посебни умишљај (dolus specialis). То је специфично обиљежје геноцида, без кога нема тог кривичног дјела.
Да се подсјетимо изјава геноцидног карактера западних државника и политичара које се биле у функцији подстицаја и припреме агресије НАТО-а на СРЈ:
1)“Срби су народ без закона у вјере. То је народ разбојника и терориста.“(Жак Ширак, француски предсједник, 1995.).
2) „Срби су злочиначки дупеглавци.“ (Ричард Холбрук, специјални амерички изасланик за Балкан, 1995.).
3) „Што се Срба тиче…то је данас један болестан народ.“ (Француски генерал Жак Кот, бивши командант UNPROFOR-а у БиХ,1997.).
4) „Нека се Срби подаве у сопственом смраду.“ (Хелмут Кол, бивши њемачки канцелар, 1998.).
5) „Све Србе треба смјестити у наци-концентрационе логоре! САД морају да предводе Запад у одлучујућем одговору на српску агресију, почињући са ваздушним нападима по српској артиљерији. Срби су неписмени, дегенерици, силоватељи, убице беба, касапини и агресори!“ (Џозеф Бајден, тадашњи потпредсједник а садашњи предсједник САД,1999.)
Геноцидна намјера наредбодаваца и извршилаца ваздушног напада на СРЈ садржана је у следећим изјавама и порукама, датим у току саме агресије:
1)“Не може се добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух.“ (Амерички генерал Мајкл Шорт, командант авијације НАТО-а. Цитирано из: Радослав Гаћиновић, „Облици савременог тероризма“, одјељак „Нуклеарни тероризам“, Институт за политичке студије Београд, 2012.)
2) „Авијација је добила наређење да уништи живот у Србији!“ (Француски генерал Жофре (Joffret), командант ваздушних снага у НАТО-у. Цитирано из Документа Министарства иностраних послова СРЈ „Facts on consequences of the use of depleted uranium in the NATO aggression against Federal Republic of Yugoslavia in 1999“, који је, у септембру 2000.године, достављен Генералној скупштини и Савјету безбједности УН.)
3) „Рат против Срба…То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства.“ (Тони Блер, британски премијер)
4) „Срби спроводе терор и силују албанску дјецу.“ (Бил Клинтон, предсједник САД, априла 1999 године, на прослави 50. годишњице НАТО-а, у Вашингтону)
5) „NATO DESERBIZATOR“ (НАТО СРБОИСТРЕБЉИВАЧ) – оглас на француској ТВ „Канал +“.
6) „Разнеси некога на комаде!“ – Порука, исписана на пројектилима које су бацили НАТО пилоти.
Да је геноцидни циљ бомбардовања СРЈ било трајно биолошко уништење српског народа, доказује следеће:
1)Противно међународним конвенцијама о хуманитарном и ратном праву, бомбардовани су цивилни објекти у градовима и насељима настањеним готово искључиво српским становништвом и то: школе, болнице, породилишта, рафинерије нафте, гасоводи, инсталације за електро и водоснабдијевање, хемијска постројења, инфраструктурни објекти, медијске куће, манастири, цркве…,уз, на дуги рок загађивање воде, ваздуха и земље.
2) НАТО је користио и бомбе са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, које су забрањене Даблинском конвенцијом, из 2008.године. Циљ агресије је био да се, тиме, повећа број цивилних људских жртава (прије свега, трудница, дјеце и омладине) и радијацијом тешко наруши здравље, не само припадника садашње него и будућих генерација. Трајна радиолошка контаминација животне средине узрокује све већи смртност становништва од малигних болести. НАТО летилице су у ваздух испуштале огромне количине отровних гасова и нано честица.
И главнокомандујући у агресији НАТО-а на СРЈ, амерички генерал Весли Кларк, у својој књизи „Модерно ратовање“, навео је да се „НАТО војнички обрукао, али се осветио на цивилима“! (Часопис „Печат“, 8.март 2019.)
Подсјетимо се да је, још 1992.године, Јохан Рамати (директор Института за одбрану, у Јерусалиму) закључио да је циљ политике Запада према Југославији „…разарање Србије и ликвидација њеног утицаја на Балканском полуострву“.
А извјесни функционер НАТО пакта је, својевремено, њемачком радију „Дојче веле“, између осталог, казао:
„Стварамо ново међународно право…Тражићемо сагласност Савјета безбједности када је очигледно да ћемо га добити. Нећемо му се обраћати када није извјестан његов пристанак…Дјеловаћемо према својим процјенама и својим потребама, не обазирући се ни на кога?!“
Из напријед наведеног чињеничног стања недвосмислено произилази да су, ваздушним нападом (агресијом) НАТО пакта на СРЈ, остварени и објективни и субјективни елементи бића кривичног дјела геноцида против српског народа, што представља нужан и довољан основ за кривично гоњење (које не застаријева) наредбодаваца, саизвршилаца и осталих саучесника овог злочина.
Зато је Тужилаштво за ратне злочине Србије овлашћено и дужно да, за геноцид над српским народом, покрене кривични поступак, у складу са чланом 2 став 1 тачка 1 Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, те чланом 141 Кривичног закона СРЈ и чланом 370 Кривичног законика Србије.
Опростити овакав монструозни злочин богохулно је и велики је гријех према сопственом народу! Опраштањем, злочинци се охрабрују да злочин понове!
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
