Pročitaj mi članak
Локална власт у Пријепољу у сарадњи са Милешевском епархијом и Музејом, извлачећи из таме векова и заборава, ових дана почиње обнову средњовековног града Милешевца или Хисаржика, како га зову по турској речи хисар-тврђава, и монашких пећина.
Реч је после Маглича, о Милешевцу, најочуванијем и најмонументалнијем средњовековном граду у Србији, изјавио је Тањугу директор пријепољског музеја, Славољуб Пушица.
Он каже да су до сада извршена само делимична археолошка ископавања, а тврђави, којој се може прићи једино са јужне стране, из села Хисарџик, прети рушење. Историчари немају поузданих података ко је подигао град: претпоставке су да је изграђен одмах после зидања Милешеве 1219. године, да би штитио задужбину Немањића и каравански пут Дубровник – Оријент.
Пушица наводи и могућност да је век касније ктитор био Никола Алтомановић. Доласком Турака, половином 15. века, део каменог утврђења је ојачан и дозидан.
Посебна атракција на почетку кањона реке Милешевке, уз град Милешевац су монашке испоснице, на северној литици испод утврдења их је пет, а најчувенија је испосница Светог Саве. Легенда каже да ју је први српски архиепископ уредио по угледу на светогорске и да је овде тиховао, утирући пут српској државности и духовности.
У недавним истраживањима археолози су се из Горње испоснице у Савину, где су једино вршена ископавања, спуштали уз помоћ алпиниста. Трагови рукохвата и удубљења за ноге на стенама, те остаци дрвених конструкција, каже Пушица, потврдују да су медусобно биле повезане. Постоји и запис да је овде, у једној испосници у 16. веку, монах у осами – „преписивао свету књигу“.
Манастир Милешева са околином – кањоном реке Милешевке, монашким испосницама, средњовековним градом и остацима цркве Ружице у њему, као и џамијом у Хисарџику, старом преко четири века – неискоришћен су туристички потенцијал, па је пријепољска општина веома заинтересована за презентацију културне баштине, а са Музејом ће конкурисати за средства министарства и медународних организација, јер су заштита и обнова од изузетног култоролошког и економског значаја.
(Вечерње новости)
