Pročitaj mi članakPoštovani tehnički Aleksandre i mandataru Vučiću, kao jedan iz mase izmanipulisanih koji su danas šetali Beogradom protestvujući protiv Mali-cioznih tvrdnji da ono gradonačelničko nedonošče stoji iza nekakvog kriminalnog čina u tamo nekoj Savamali, moram da odgovorim na saopštenje koje je Vaša stranka izdala dok je pomenuta šačica još prolazila Slavijom!
Све сте у праву, од првог до последњег немуштог слова- и ја Вам се чак и више од Зорана аветног Бабића дивим физички, ментално, а богами и помало ерективно, да простите, али тако је!
Једва да нас је било неколико десетина хиљада, али кад смо схватили да се заправо не дели ништа џабе, нити да се на балкону Скупштине града не дочекује Ноле с пехаром из Париза или Вулин да доскочи с крова без падобрана, на главу, маса се свела на свега 1000- 2000 људи, и то оних што су остали да краду бокоре цвећа из паркића пред скупштином, или да се олакшају иза жбуња, тамо ка Председништву!
Лично, ја сам отишао на позив другара да хватамо девојке за дупета у гужви, да простите опет, јер за ту Савамалу први пут чујем, све су то они хипстери, наркомани и нерадници измислили, гарантујем да такво место и не постоји у Београду?!
Мислим, и ако је постојало више не постоји, али не зато што је неких 30 бизгова уз багере збрисало то мало што је остало од неког Саве, већ зато што се на локацији коју упорно помињу налази наш велелепни „Београд на води“, који за сада чине један предиван кафић, мноштво заставица и онај камен на којем Синиша Мали седи ко квочка, чувајући га, или чекајући да се из њега излегне читав град, нисам баш сигуран..?
Мом разочарењу никад краја кад се маса од четрдесетак хиљада људи толико проредила да ниси поштено могао да ухватиш никог за дупе, осим евентуално полицајца у цивилу, или неке крш рибе које су Пајтић, Радуловић и њима слични послали да се инфилтрирају у масу, али смо их извиждали, поручивши да не желимо ни једног политичара на протесту!
Мислим, то су ови други из шачице скандирали, ја сам поручио да пошају боље рибе, ваљда им је остало неешто изнад цензуса ваљаних, али..?
Шта ћу, кад сам се већ истуширао, намирисао и обукао тренерку за посебне прилике кренем и ја у ту шетњу, шетњицу тачније, надајући се да ће се до владе поправити ситуација, али уместо дупета они нама- патку!
Патку, технички месијом мој, јесте, и то какву- жуту и голему, дошло ми да набодем другара у шта ме то уввалио?!
Па, нисам дошао да проносим патку из руке у руку, већ због, знате већ, али јок- ем нас шачица крајње изманипулисаних, ем патка, ем неки слоган „Не давимо Београд?!“, па још скандирање: „Оставке, оставке…“
Ко и због чега да поднесе оставке и не дај боже кривично одговара: Синиша, Небојшица, Ви..?
Е, тад сам полудео начисто! Мени изманипусаном- патку, а од Вас и тих дивних људи траже оставке?!
Па, нисте нам ви увалили поменуту патку, већ ови , ових петнаестак доконих, до 40.000, ал за две године, а ви да сносите одговорност што је мени излапела „малиција“ с гардеробе (не штедим, напрскам се до ђонова) и што ништа поштено ухватио нисам осим, да не помињем поново…
Мислим, јесте ви нама увалили патку, али то је другачија врста дотичне: реформска, проевропска, она за коју човек може чврсто да се ухвати, клати о њу ако хоће, виси на њој јер нам толико добро иде да може без проблема да издржи читаву нацију да се оклембеси о њу, да попуни празан фижидер, новчаник, а вала и желудац!
Да плати њом рачуне, кредите, па ако треба навуче и фантомку на њу, колико да јој не буде хладно у ове колебљиве дане…
Дакле, понављам, све што сте написали у саопштењу потписујем: није нас било ни да заслужимо сендвич, јесте то изгледало далеко масовиније, али зато што су се бабе и деде вукле, па се стекне утисак о неколико десетина хиљада, а нас, у праву сте, тек стотинак и патка!
Да сам барем једну гузицу ухватио па и да не жалим, али се овако све свело на манипулацију и бесрамно скандирање: „Не давимо Београд!“
Па, давите, вала, требало вам је пола сата да низ улицу прође колона, а у њој ни двеста људи…
За такве, корзо шетње направио је чика Мали ону дивну променаду с које се јасно види вода на којој ће једном бити и Београд.
Кад следећи пут одлуите да прошетате патку на мене не рачунајте!
Већ четири године имамо сасвим солидну паткицу, а за најдаље две добићемо и паткетину за коју ће Србија бити премала, али ће технички визионар поставити темељац за нову Србију, ону у којој ће моћи да стане део патке што штрчи и шачица вас од неколико десетина хиљада која суботом уместо да пере прозоре и тресе тепихе ландара градом, прозивајући неког Малог, а притом се кунемо да на млађима свет остаје!
Па, кој и какав то свет ако га не оставимо младом Небојши из Београда, том Малом, овом мало старијем што се буди чешће од бебе па одјури на посао..?
Ви и ваша патка, бре!
За то служе избори, па кад патка освоји 48 одсто гласова онда је легитимна, и ода зовите да је поносно носимо, као што она носи нас…
