У Београду има укупно 62 цркве, укључујући и џамију и синагогу, а неколико православних богомоља је у изградњи.

У Београду има укупно 62 цркве (укључујући и џамију и синагогу)

За нешто више од милион православних Београђана саграђено је 46 цркава и три манастира, док у многим ободним крајевима града ничу нови храмови. У Београду су током ратних разарања срушене и две лепе синагоге. Данас постоји само једна синегога – Сукат Шалом за 286 верника, као и једна џамија – Бајракли, за око 23.000 муслимана.

Данас постоји и двадесетак других верских заједница које имају своје мање цркве или се повремено састају. Све то даје Београду космополитску димензију, објашњава социолог религије Живица Туцић.

– Код нас нема ексцеса, нетолеранције ни угрожености, што Београд квалификује као светску метрополу. Католичка црква је код нас деловала и у 16. и 17. веку. Немачка евангелистичка црква регистована је у Београду средином 19. века. Градња католичких цркава већином је настала између два светска рата када је долазило много чиновника. Најпознатије спремачице у Београду су биле Словенке – објашњава Туцић.

За мање религије национална припадност није битна, они проповедају у својим малим црквама или изнајмљеним просторима на језику средине. Како каже Туцић, многе од њих код нас су деловале и пре рата, попут мормона и адвентиста. У Београду делују и методисти, назарени, бабтисти, гркокатолици, анликанска црква, пентекосталци, Јеховини сведоци, а има и источњачких религија попут Харе Кришне. Повремено се окупљају и бахаи, чија вера стара неколико стотина година представља мешавину јудеизма, хришћанства и ислама.

(Вести)

Oznake: Beograd, religije, crkve