Образовање је започео у пучкој школи у Кланцу, а потом га преузима и образује стриц Шиме Старчевић. У школи су се спрдали с њим, и сигурно не без разлога, називали Влахом. Наводно је био изузетно бистар, али му то ипак није било довољно да упише историју као што је желео. Након гимназије у Загребу, уписао је теологију у Пешти коју завршава као доктор филозофије. Из неког разлога није желео да се посвети свештеничком позиву те подноси молбу за место професора математике на београдском Лицеју (гимназији). Одбијен је и поред тога што је молбу саставио на ћирилици и потписао као ”доктор мудрословија”. Покушао је да добије и место предавача на загребачком универзитету, али поново без успеха. Опробао се и као песник и сатиричар, али је и ту прошао поприлично незапажено. Након тога се запослио у канцеларији адвоката Шрама. Најзад је пронашао себе у политици, оснивајући заједно са Еугеном Кватерником изразито националистичку Странку Права на чијем челу је остао до своје смрти. Не обазирући се на историјске чињенице, заступао је радикалну идеју Велике Хрватске од Алпа до Тимока, укључујући и северну Албанију…

Извор :
Место чувања оригинала, Архива Србије под бројем : (Licej – L 1838-1863, P.981, od 30.VIII 1851).

Молба Анта Старчевића београдском Лицеју, да буде примљен за професора математике. Тада још увек није био Хрват, чак ни политички, него се изјашњавао географски, као Личанин. Након одбијања молбе, постаје тежак србофоб и на крају зачетник усташке идеје, те се слави као “отац Домовине” у Хрватској.

Ексклузивно, по први пута у сербској јавности, фрагменти писма Анта Старчевића, Високом Књажевском Попечитељству, место чувања оригинала, Архива Србије под бројем: (Licej – L 1838-1863, P.981, od 30.VIII 1851).

,,Високо Књажевсво Попечитељство”Анте Старчевић Министарству просвете – пријављује се на курс за професора математике.
Високо Књажевсво Попечитељство,
На натечај, који је високо Попечитељство 23. српња т.г. за столицу из математичких знаности на београдском Лицеу разписало, подписани, осећајући у себи снагу, за моћи службу с напоменутим местом скопчану достојно обнашати, усуђујем се моју препонизну молбеницу приказати, и просити, да би ми високо Попечитељство то место поделити достојало.
Разлога, на које би у ту сврху, прошњу ослонио,не имам изван тога, да сам још год.1848. из ових знаности строге изпите поднео,што ће високо Попечитељство увидети из проклопљенога под 1 ) преписа докторске повеље.1
Што се тиче језика, у коме се имају знаности предавати,држим доста то напоменути да сам родом Личанин и да сам у југословенском књижевном језику у год.1849. за учитеља из мудрословја на Загребачкој академији тако, да сам збору мојих писмених и устмених одговора на предложена питања, на првом месту бечком Попечитељству предложен, што ће високо Попечитељство из сведожбе под 2) увидети 2. Решење ове столице још ни сад није дошло.
Знаности друге, у одсек мудрословни спадајуће и друге језике, којих пет знам,у ову сврху, суђинм да није вредно помињати.
Ако ми високо Попечитељство то место повери, настојати ћу речју и чином, да очекивању Попечитељства одговорим.
Међутим моју понизну прошњу свесрдно препорућујућ, с дубоким искреним штовањем остајем
Високог Попечитељства
понизни слуга
Антун Старчевић
доктор из мудрословјаОригинал. АЦ. МПс. 1851 , II. 365.
—————–
Напомена: Писмо је писано ћирилицом
1 И 2 Прилози се изостављају.
3 Анте Старчевић (1823 – 1896 ),теоретичар и идеолог Странке права у Хрватској.Извор и назив дела:

Лицеј 1838 -1863 Зборник докумената,архивска грађа о универзитету у Београду

Аутор: Редакција Др.Радош Љушић

Штампа: Универзитет у Београду Савремена администрација
Година: 1988. Београд
Писмо: ћирилица

Србска краљевска архива

https://t.co/rKs4ALHzzH

— СРБИН инфо (@srbininfo) July 10, 2019