Прочитај ми чланакПредседник косовске скупштине Кадри Весељи директно је умешан у терористички напад на аутобус "Ниш експреса" у Подујеву пре 17 година, сазнаје "Блиц".
Како открива наш извор из безбедносних структура, подметање експлозивне направе под аутобус у којем је страдало 12, а повређено четрдесеттроје Срба осмислила су двојица кључних људи косовске илегалне службе безбедности ШИК – Кадри Весељи и Џавит Хаљитај, а са свим детаљима једног од најстрашнијих злочина над Србима био је упознат и актуелни председник Косова Хашим Тачи.
Весељи је у оперативном смислу био организатор акције, док је у њеној непосредној организацији и реализацији учествовало 10 албанских терориста.
Један од значајнијих учесника овог монструозног злочина био је покојни Агрон Сулејмани, кога је Кадри Весељи повезао са извесним припадником тадашњих Косовских полицијских снага запосленим на административном прелазу Мердаре, који је имао задатак да најави долазак аутобуса.
– Сулејмани је са осталим члановима групе у више наврата аутомобилом „опел вектра“ мерио време потребно да се од административног прелаза стигне до места одређеног за постављање експлозива – открива наш саговорник.
Експлозивну направу саставио је Шкумбин Мехмети користећи противтенковску мину обложену кутијама експлозива, највероватније Ц4, а пакет је активирао Сулејмани након сигнала који је добио од Фљорима Ејупија. Сулејмани је користио електрични детонатор уз акумулаторско напајање.
Према подацима српских служби безбедности, у претресу Мехметијеве куће, у једној од акција УНМИК пронађене су кутије експлозива идентичне онима које су коришћене у нападу на аутобус „Ниш-експреса“.
Када је реч о одговорности Сулејманија за овај злочин, оперативна сазнања британских служби указују да су у његовом аутомобилу, у марту 2001. године откривене експлозивне супстанце присутне у противтенковским минама.
Информације о преласку аутобуса преко административне линије Фљорим Ејупи добио је од Љатифа Гашија, а онда их је он проследио Сулејманију. Осим поменутих, део групе били су и покојни Наим Кадриу, Сабит Геци, извесни Фаик, терориста са надимком Даја.
Након терористичке акције, међународне снаге безбедности на КиМ су, због сумње да су учествовали у организовању и извршењу овог злочина, ухапсили припаднике бивше ОВК Ејупија, Јусуфа Вељиуа, Ћеља Гашија и Авдија Бехљуљија. Истражни судија Окружног суда у Приштини одредио је меру притвора именованима, али су Вељиј, Гаши и Бехљуљи већ после седам дана, ослобођени. Крајем 2001. године, одлуком косовског правосуђа ослобођени су свих даљих оптужби услед недостатка доказа.
Од терористе до скупштине
Кадри Весељи завршио је терористичку обуку у Албанији и Швајцарској. Након повратка на Косово и дешавања на овим просторима деведесетих и почетком двехиљадитих година, дошао је у ситуацију да све научено демонстрира у пуном капацитету. Био је члан ужег руководства терористичке групе Адема Јашарија. Учествовао је у више терористичких акција на српске, али и албанске цивиле. У току рата, био је један од команданата Главног штаба ОВК за питање безбедности. Скоро 20 година на челу је тајне нелегалне безбедносне службе Хашима Тачија. Однедавно председник косовског парламента. Свој посао пренео је у легалне воде, без икаквих примедби међународне заједнице.
Судски процес: Није одговарао за злочине
Ејупија је Кфор ухапсио и он је једно време провео у истражном затвору у америчкој бази „Бондстил“, али је побегао и одатле прешао у Албанију.
У вези с тим како је побегао и ко му је у томе помогао постоје бројне контроверзе.
ОДГОВОР КМ НОВИНА: Хајка на нас, јер указујемо на издају Србије https://t.co/JkEs7jP8TF
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 9, 2018
Судски процес против Фљорима Ејупија пред Међународним већем Окружног суда у Приштини због убиства 12 и рањавања 43 Срба, започет је 2005. године. Главни, заштићени сведок означен као „Алфа“ је изнео сазнања о екстремистичким активностима Шкумбина Мехметија и Фљорима Ејупија, као и податке о њиховој улози у догађајима 17. марта 2004. За сведочење, овај заштићени сведок добио је гаранције да ће добити азил у некој од западноевропских земаља. Јуна 2008. године, Ејупи је осуђен на 40 година, али је Врховни суд Косова пре неколико година, у другостепеном поступку ослободио Ејупија.
Весељи ни за овај, као ни за један други монструозни злочин, чији је мозак био, није одговарао.
