Списак са именима 5.800 деце које је тзв. хуманитарка Диана Будисављевић наводно спасила од усташких злочина и предала римокатоличким породицама, у другој половини 1942. године у сарадњи са усташким властима, сада је саставни део и један од највреднијих историјских артефаката збирке Музеја жртава геноцида у Београду.

На списку су сви подаци о српској деци, углавном заробљеној од усташа и послатих у логоре после офанзиве на Козари. Ту су њихова права имена и презимена, датуми рођења, имена биолошких родитеља, усташки логор у који су послати и идентитет римокатоличких породица које су их „усвојиле“.

– Реч је о прворазредном историјском извору – рекао је Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.

– За њим смо трагали веома дуго, јер се мислило да је изгубљен још у рату, а набавили смо га уз огромну подршку државе. Сада они који су сумњали у своје порекло или њихови потомци могу да сазнају ко су им били родитељи и одакле су.

Посебно дирљив експонат су минђушице Радмиле Радоњић, која је имала нешто мало више од две године. Њено име се налази на овом списку, а несрећна девојчица је преминула од последица изнурености, изгладњавања и болести.

Национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и фашистичких злочина у Другом светском рату, 22. април, уједно је и Дан Музеја жртава геноцида, који је основан 1992. Том приликом директор Дејан Ристић, њихов помоћник задужен за културна артефакта Никола Радосављевић и директор Фондације Музеја Станко Дебељановић представили су јавности резултате рада у прошлој години.

Како је речено, откупљено је или добијено као донација више хиљада историјских експоната, било да су у питању документа, фотографије, предмети или аудио-визуелни записи, а међу њима је и овај драгоцен списак покрадене и покатоличене деце из Завода за глухонијему децу.

Иначе, око лика и дела „хуманитарке“ Диане Будисављевић се много полемише будући да је њен утицајни супруг био сведок одбране на суђењу Алојзију Степинцу и велики пријатељ Анте Павелића. С друге стране, Диана је била  чест и драг гост Титу након рата и у медијима се јавно хвалила како „никоме неће предати списак српске деце из логора, чак ни Титу. Према тадашњим Дианиним изјавама, на списку је више од 14.000 српске деце из различитих логора, а већина је завршила у иностранству. Тврдила је да им је спасила животе прослеђивањем у католичке породице (покатоличавањем), а преживели родитељи и блиски рођаци те деце никада нису сазнали где су завршила иако су на све начине покушавали да им уђу у траг.

Извор: Новости, Србин.инфо