О проф. др Србољубу Живановићу и актуелној ревизији истине о јасеновачком геноциду

Драгослава Гога Копривица

06:00 25.01.2024.

Лична карта недавно упокојеног Србољуба Живановића (1933-2024), најскромнијим речником описана, јесте: Професор, доктор, палеонтолог, антрополог, директор Европског института за изучавање историје древних Словена у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида и истине о Јасеновцу, члан Словенске академије наука и уметности. Преко 150 објављених научних радова. Његова открића из области анатомије уврштена су у чувену Грејову анатомију 1973.г. Био је редован члан Краљевског антрополошког друштва Велике Британије, члан Краљевског медицинског друштва, гостујући професор на енглеским и другим универзитетима широм света. Поетичније речено - био је Србски драгуљ у Енглеској круни.

Оно што суштински и од виталног значаја за наш народ одређује Србољуба Живановића, јесте чињеница да је био велики човек великих дела, који је својом посвећеношћу у борби за ширење истине о геноциду почињеном над нашим народом у НДХ, у логорима смрти јасеновачког система, где су Хрвати масовно убијали Србе, Роме и Јевреје (у милионској бројци и на 57 начина убијања, по писању Гидеона Грајфа). Нигде у Европи нису постојали логори за децу, али у Јасеновцу да. Убијено је преко 110000 деце, узраста од одојчета до 14 година старости. У тај број нису урачуната нерођена деца извађена из трбуха гравидних мајки.

Гласан и јасан став проф. Живановића, великог ратника за истину о геноциду у Јасеновцу, од кога није одступао чак и у моментима када је примао претње смрћу, сврставају га у Пантеон Српских Великана. Тако је својом борбом и задужио и обавезао српски народ да истраје на путу спознаје пуне истине о геноциду над њим извршеним. Од каквог је то значаја, поготово данас када се догађа ревизија јасеновачке историје, излишно је напомињати.

Заправо, ревизија јасеновачке историје, уосталом као и ревизија целокупног српског страдалништва, само се понавља. Она је почела одавно.

Актуелни српски ревизионисти, баз обзира на друштвени и медијски статус или положај у држави или цркви, који умањују број српских жртава у Јасеновцу или у целој тзв. НДХ до нивоа од `око 100 до 120.000` заслужују да буду третирани као страни агенти од утицаја и бестидни издајници. Та ревизија јасеновачке историје, та морална изопаченост која заслужује трајни презир, демонске је природе и јединствена је историјска појава у нашем народу. Мислим да би такве нељуде спелеолози требало да спуштају на дно неке од бројних јама у које су Хрвати бацали Србе и да их тамо остављају све док уз светлост свеће напамет не науче свако сведочанство свих случајно преживелих жртава великог геноцидног покоља.

Ружица Борисављевић, (хероина која је за Србе нажалост остала непозната, Равногорка-Косовка девојка, чудесна жена-истраживач српског језика, шест деценија апостолка српске политичке емиграције са изузетним личним контактима свуда по свету), дошла је до немачких архива и изјаве шефа Вермахта у НДХ, немачког генерала Глас Вон Хорстена, где се износи податак да су Хрвати побили 1.800.000 Срба. Ову изјаву генерала Хорстена, Ружица Борисављевић је послала на многе адресе – Римском папи, Европској заједници, Хелмуту Колу, аустријском Варлхајму, Институту за историјска истраживања у Женеви и многим другим. Наивно је мислити да је тај податак из немачког архива остао историји непознат.

Инспирисана делом професора Живановића, ни мало ласкајући својој памети нити се смем заклети у било који свој суд, тражећи у свему узрок без упадања у замку последица, нашла сам се у стању запитаности:

Где је корен негирања истинских бројки јасеновачког покоља? Зашто у Скупштини Србије по трећи пут није прошла резолуција о геноциду у Јасеновцу, преживелог логораша, госпође Смиље Тишме? Ко то, кроз векове и планетарно, из дубоке позадине вуче конце на штету нашег народа?

Да ли је Србима позната наша древна прошлост и научна тврдња Олге Луковић-Пјановић да су Срби били монотеисти давно пре Јевреја? Јеврејски Бог `ЈА(х)ВЕ се `јављао` а прастари српски Бог `ЈЕСЕ` био је пре јеврејског – `Ego sum qui sum`, Јес-сам који јес-сам`.

(Иначе, Олгу Луковић-Пјановић, ту Дику нашег рода и јединствену научницу, историчарске и лингвистичке будалетине су распеле не разумевајући ништа од онога о чему је она говорила и шта је све о Србима сабрала).

Ко је то пљачкао Египат, Вавилон и све центре великих цивилизација и узвишеног монотеизма?

Један од одговора даје и Ружица Борисављевић у својим записима: `Не могу Јеврејима да опростим ниједну пљачку великих цивилизација, нити то што су до дана данашњег против Србије. Јевреји су и`монополисти` нацистичког геноцида. У својим жалопојкама над злом које им се догађало, они Србе никада не спомињу, иако добро знају да су многи српски мученици заједно са њима били затворени у логору Дахау. Где им је прича о страдању српског патријарха Гаврила Дожића и епископа Николаја Велимировића у логору Дахау? А где су у целој тој трагичној причи хрватско-муслимански злочини над Србима, који су по разбојништву били куд и камо тежи од гасних пећи! Осим тога, сви су Јевреји на челу са Мошом Пијаде били уз Тита.`

Да ли је тешко разумети да је Јасеновац, од самог почетка био Брозов пројекат и да је логором управљао Бакарић: и зашто је јасеновачких 210 километара квадратних, тенковима зарављено одмах пошто је логор `ослобођен` и зашто је Броз добијао нападе беснила кад год му је Јасеновац помињан?

Да ли као на случајност треба гледати на чињеницу да су `сви народи и народности` одмах били унапређени у старатеље и уређиваче српске судбине, да су комунисти Хрватску – као најоданију чланицу хитлеровске коалиције – за злочине у Јасеновцу и другде наградили Барањом и западним Сремом, Истром, Конавлима до улаза у Боку, да је средиште српске средњовековне државе `пресељено у Македонију`, да им је дат језик и обећана Црква, да су Србији дароване две покрајине, да су Црногорци `унапређени у нацију`, да је Србима прогнаним с Косова и Метохије у пролеће 1945. забрањен повратак на своја огњишта?

И да ли је све што се у историји дешавало у више последњих векова врло систематично припремано и врло педантно извођено?

И је ли све то покренуто 1917 с циљем да се пресече свакорук успон Русије и сломи православље, а двадесетак година касније сви ти `послови` настављени с тим да се штошта дотури ономе што `по правим мерама` није раније обављено и да се, узгред, успостави – `јеврејска држава

Постављам себи загонетно питање, подстакнута размишљањем Др. Драгољуба Петровића, (лингвиста, слависта, аутор низа драгоцених стручних, критичких књига о нашој историји): `Очекивало се да ће незампаћени злочини Вилсона, Троцког и Лењина над Русима тамо изазвати устанак, али се догодило да је такав устанак избио – у Немачкој! Не знам чиме су `револуционари напред поменутог `тројства` изазвали бес који су Руси издржали, али Немци нису и остаје неизвесно да ли се то налази у основи свега онога што се после свело на – холокауст, тј на навод да је `неки тамо рат` затро шест милиона Јевреја, а никад није саопштено ко је, за све то време, затро макар толико десетина милиона других, пре свега источнохришћанских народа? И кад ће се, и хоће ли се икад и игде `завртети списак` са три или четири десетине милиона православних жртава у оном облику у коме се она три или четири милиона – `врте` у Јад Вашему?

Србољуб Живановић, као и у тексту помињане Олга Луковић-Пјановић и Ружица Борисављевић, србски су великани, пресељени у Небеску Србију. Поникли из вечности, кроз вечност прошли, остају Србском народу за вечност. Нека им је вечна Слава!