Прочитај ми чланакКао и све Вучићеве манипулативне смицалице прича о неопходној реконструкцији српске Владе појавила се изненада и у време када се одвијају битна политичка дешавања око Косова. Та, већ устаљена, матрица коју је познати антиглобалиста Ноам Чомски дефинисао као стратегију „преусмеравања пажње“, овога пута је „освежена“ тихим, али чини се тешко помирљивим, сукобом две особе из истог табора – Зоране Михајловић и премијерке Ане Брнабић.
Када кажем из истог табора не мислим ни на СНС, ни на Владу, јер оне су ту само гости, већ на њихову матичну кућу познату као „Ист-Вест-Бриџ“ (East-West-Bridge) носиоца интереса и утицаја Трилатералне комисије у Србији и на Балкану.
EWB core team and friends with Trilateral Commission leaders, working breakfast — with Dejan Novakovic, Miroslav Veskovic, Djordje Vučinić, Violeta Jovanovic, Nenad Lujic, Vladimír Dlouhý, Miodrag Kostic, Marko Voljc, Tahir Hasanovic, Igor Kostic, Ana Brnabic, Borislav Miljanovic, Dusko Suvajac and Toplica Spasojevic at SQUARE NINE.
За оне који не знају, прво, ваља истаћи да Вучић од доласка на власт никада није био самосталан у конституисању својих влада и да је одувек отприлике половина министарских места одабрана или бар одобрена од стране одређених лобистичких група. На те министре Вучић може имати само саветодавни утицај, али да би их променио, неопходно је да добије сагласност саме те групе. Уколико је нема мора се сналазити са додељеном му особом. То Вам је тајна зашто Зорана Михајловић обитава у свакој Вучићевој влади, без обзира што је стално извор нестабилности, потуљеног медијских оспоравања Вучићевог ауторитета, отворене русофобије итд.
У Вучићевим владама тајанственом „Ист-Вест-Бриџу“ константно припадају два министарска и неколико секретарских, помоћничких и других утицајних места. Зашто је то тако већ сам писао у неколико наврата(1) па ћу овде само рећи да се евидентно ради о трговини новцем и утицајем, јер у „Ист-Вест-Бриџу“ не столују филозови и песници већ бизнисмени и материјално практични људи, чије се фирме, директно или индиректно, углавном баве пословима са државом. И са Западом. (Коме ово није јасно нека погледа имовинску карту премијерке Брнабић).
Као кадар „Ист-Вест-Бриџа“ Ана Брнабић је у владу ушла као замена за Кори Удовички, која је са својом најмлађом сестром Лидијом такође чланица ове организације. Док је била само министар то није превише сметало егоцентричној Зорани, али њен долазак на место премијера постао је сталан извор Зораниног незадовољства. Био је то лукав Вучићев потез, и прва његова стратешка победа у вишегодишњем шутирању са Зораном испод стола (то што јој је уместо Енергетике, на притисак Русије, доделио министарство за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру нити је његова победа, нити је Зоранин пораз).
Понудивши Ани место премијера, односно стварним шефовима „Ист-Вест-Бриџа“ више од онога на шта се обавезао, поред осталог, Вучић је код њих сигурно стекао јаку карту коју ће против Зоране одиграти у датом тренутку. Јер, то да они нису баш у добрим односима, односно да би јој Вучић радо видео леђа, није никаква тајна. А тренутак се, изгледа, примакао.
Да се ствари развијају у том смеру говоре и гласине да би у влади морало да се нађе место и за Синишу Малог, такође пулена „Ист-Вест-Бриџа“, коме у леђа дувају многи ветрови. А из тог табора је и Горан Весић, који такође себе препознаје као богом даног министра. Њихов долазак, или барем једног од њих, поготово долазак Малог на место министра Вујовића, могао би да приволи стварне шефове да неко време забораве на незаменљивост Зоране Михајловић.
Будући да се Зорани Михајловић може приговорити много тога, али сигурно не мањак политичког инстикта и оданости западним интересима, не чуди да се она већ пар месеци налази у контра-офанзиви, при чему се служи већ опробаним методама, двосмисленим изјавама таблоидним медијима о Вучићевим одлукама, јавним критикама рада појединих министара, изношењем прљавог веша из владине вешернице итд., а обилази и своје западне менторе на вишим инстанцама од „Ист-Вест-Бриџа“. Све у свему, бори се.
Да јој ствари не иду најбоље показала је њена крајње непримерена реакција на годишњој конференцији и представљању извештаја “Дуинг бизнис 2018: Јачање конкурентности”, где је током излагања Ане Брнабић колачила очи и правила чудне гримасе, које су запрепастиле угледније госте. Ни Ана у томе није невинашце јер је, намерно или случајно, у свом излагању заборавила да помене Зоранине заслуге за стварање тог документа (и личне и министарске), већ је све приписала НАЛЕД-у.
Све у свему премијерка Брнабић, која очигледно не пада на Зоранине подгојене женске чари, прво се извинила што је пропустила да помене „све заслужне“ за документ, а затим је нагласила како ће од Вучића тражити да се са реконструкцијом што пре заврши и да се уклоне они који због сујете и самопромоције, како се изразила, онемогућавају да Влада ради тимски.(3) Ово је толико јасно да Зоранина слика није потребна. Но, чињеница је и то да су Зорану стављали ван владе приликом сваке реконструкције, па ево је још увек орне да Русима подмеће клипове у точкове када год јој се пружи прилика. А од таквих се Запад нерадо одриче у овим временима када се Путин насмешио Енглезима са „Форин офиса“.
У сваком случају, реконструкција владе је један од успостављених механизама Вучићеве апсолутистичке владавине. Оно што пада у очи је да се она до сада одвијала на половини мандата, а да се овога пута о њој говори после само девет месеци рада нове владе. Да ли је томе разлог неопходна димна завеса ради даље предаје Космета, или Вучић само користи прилику да се реши једине особе у влади и странци која повремено доводи у питање његов ауторитет “непогрешивости” није превише важно.
Вучић је на потезу. Али, и „Ист-Вест-Бриџ“. Ми, ионако, увек само гледамо …
