Прочитај ми чланак

Ниске страсти у Овалном кабинету

0

Зашто му се смејете? Приведени заљубљеници су га испратили на Топчидерској звезди, нити сумњајући нити верујући у месијанство свога замлате. Непостојећа влада га је подржала свим својим слабим снагама и мањком памети. У чему? Тако то изгледа кад се одлази у велики свет: одавде, где су под њим пузајуће колоне некадашњих кандидата за људе, све је ситно и достижно. Свакога од оних пред којим ће чучнути, брбљиви и хвалисави Софроније надраста за главу. Одбрусиће Трампу, само ако треба. Њему првом, ако буде непристојан, али полако, долазе и други на ред. Зна се шта је храброст и како се она чува. Одавде је у велики свет кренуо смешни ратник који се не боји чудовишта нити себе, и све му је изгледало достижно.

И сада је предмет опште, глобалне зајебанције. На зеца свако вади патку, тако јужњаци говоре илуструјући своју немоћ пред силом и сиромаштвом. Али, шта се то догодило у Белој кући што је засмејало све који су видели неодољиве сцене са смотаним и неуким клипаном, који је себе костимирао у државника?

Пре свега, није знао зашто тамо иде. Ако су му рекли, није разумео, али га је понело велико путовање и идеја да буде већи од невоље, и одбије нешто капитално по чему би постао кип у осакаћеној српској историји. Али, то му нису ни понудили.

Са собом је водио групу помоћника, који су изгледали као музиканти из Балкан експреса, без њиховог шарма и духа. Предњачио је Марко Ђурић, вождов мисаони телохранитељ. Склон је да сваки његов испад учини још бесмисленијим, иако је такав подвиг тешко достижан. Пут у Вашингтон ипак није грех. Па, зашто му се свет смеје?

Духовити момци и девојке из Србије, и читави одреди чича и многе госпође у озбиљним годинама, пуцају од креативности. То је та литература спаса на друштвеним мрежама, кидање од смеха сподобама које су тамо негде, и нешто раде у наше име а да их нико није овластио, бацајући углед Србије као говеђу кожу под ноге великих светских кулака. Није он много сировији од Трампа, његова је немоћ наследна рајетинска понизност, он је тамо само оно што за себе тражи од других овде.

Тачке потписаног и њихов смисао нису тема овог текста, тиме ће се свакако бавити докони људи који се баве трагедијама и мистеријама које их изазивају. Они ће тумачити значај или безначајност свега што је уплетено у тешке српско-албанске односе, и смисао митинга који је све то замрсио још више.

Если Вас позвали в БД, а стул поставили так, будто Вы на допросе, садитесь как на фото #2. Кем бы Вы ни были. Просто…

Posted by Maria Zakharova on Субота, 05. септембар 2020.

Ово је само један исечак мита о бесмисленом самољубљу и делегатима тако измаштаног својства, у свету где будале не могу својом одвратном галамом сакрити то што јесу.

Овде тај може да чини шта му је воља, и одатле залазимо у велику мистерију нашег трпљења. Одакле оно потиче?

Ту је и део одговора на питање, које је неизбежно у овом тексту, па га још који пут ваља поновити: зашто му се свет смеје?

Можда због тога што није тешко видети да је српски диктатор, ма колико се трудио да препада све око себе, еталон владаоца који би био предмет неодољиве забаве да није ту где јесте. Али би онда био само локални блесан, паланачки леро. Да није отишао тамо где је био, свет би остао ускраћен за сазнање каквог капиталца овде имамо, и шта све такав може кад не сме да бекне ни реч. Он је тачна мера наше понизности и безначајности.

Била је то сценографија из нискобуџетног ситкома. Уосталом, Трамп је искусни учесник ријалитија, видео је све потенцијале своје жртве. Дао му је столичицу за пола гузице, у коју је овај некако угурао целу, и читавог себе, поставио га као стенографкињу којој диктира неважно писмо, журећи да обави неке битне ствари.

У Овалном кабинету, који има своје сегменте ратне, политичке и еротске историје, Трамп је пред собом видео егзотични примерак локалног силника гипсираног у тесној седељки. Неко је донео папир за потпис, у том папиру главни јунак је био магарац из Јерусалима. Уз САД и Гватемалу, Србија се обавезује да следеће године премести своју амбасаду из Тел Авива у град Светог гроба.

За тај кључни став из некаквог уговора који обавезује, Вучић је сазнао неколико секунди пре потписа. Зашто није рекао: знам ја вас, ви сте на мене послали ону телевизију, ваши шпијуни вршљају по Србији али их Вулин хвата, а за бомбардовање тек има да видите свога бога. Можете тако било где и било са ким, али са мном, богами нећете! Па сад остајте збогом, ај‚ здраво одох ја!

Национални херој је ћутао под страхом и при сазнању да не зна шта ради, објаснивши одмах по ослобађању од понижавајуће столице, да је са Трампом разменио „нека писмена“. Али није признао ништа, јер му нису ни тражили. Шта он уопште може да призна?

Смејали су се многи, сви који су видели ту урнебесну сцену са смуваним статистом. Па и Карл Билт и Марија Захарова, која је Вучића избезумљеног пред Трампом видела као јунака Ниских страсти, који на свој начин показује оно што и Шерон Стоун.

Одговорио је Билту уличарским речником, а Ђурић је измарширао Захарову, па тиме и Дачићевог интимуса Лаврова. Комичар је додатно подвикнуо портпаролки руског министарства спољних дела, шиштећи на оне који су је поставили, па се после извинио Лаврову. Извинила се и Марија Захарова, никоме посебно, али је њено појашњење убитачније од разлога за извињење.

Ђурић је открио колико Вучић поштује Путина, а Марија, срам је било, српског вођу погађа у сам центар за све неузвраћене љубави.

Марко открива да је Вучић сатима чекао руског монарха пред вратима уреда да га овај прими на 10 минута.

Људи који умеју да се смеју показују шта нам је чинити. Избори и побуне слабо помажу против статисте из Ниских страсти. Само подсмех и гласан смех без прекида и самилости могу да га убију. Такве примерке никада и нигде не схватају озбиљно. Иако ће путник чим се врати, одржати овде низ непрекидних говора о томе како је покорио Америку.