Pročitaj mi članakSva deca su išla u školu jedanput dnevno. Mali Jakov je išao dva puta. Mnogo ju je voleo, jer se nastava prvih godina održavala u crkvi Svete Paraskeve. Kasno popodne je dolazio da upali kandila. Dete je dolazilo samo i volelo da ostaje do sumraka. Molio se kako je znao i mogao. Zatim bi se uputilo kući nizbrdicom, ostavljajući za sobom borovu šumu.
Међутим, једног поподнева док се молио, а тада је имао осам – девет година, јавила му се Света Параскева као монахиња, као што је била представљана на икони. Дете се уплашило, побегло и стигло задихано куц́и. Од страха се није усудило ни да погледа иза себе.
Следећи дан је опет дошао у цркву да упалили кандила и поново му се јавила Света Параскева. Опет се уплашило. Почео је да трчи низбрдицом, али је светитељка изашла из цркве и говорећи му благим гласом, смирила дете. Престао је да трчи и окренуо се да види ко то говори. Светитељка му је објаснила ко је она, рекла му да се не плаши, а мали Јаков се стидљиво вратио назад у цркву. Сео је поред ње и пажљиво је слушао. Света Параскева му се након тога јављала више пута.
Мали Јаков се навикао на њу и није се више плашио. Седели би једно поред другог и разговарали. Такву присност и наивну смелост је имао малиша! Приликом једног од првих јављања, када се ослободио страха, запитала га је светитељка:
– Шта желиш мој Јакове да ти подарим због твојих молитви и зато што уређујеш мој дом?
Он није знао шта да тражи. Зато је увече питао за савет своју мајку, Теодору. Она га је просто саветовала:
– Нек ти каже и да ти да оно што ће ти учинити сретним.
Други дан се светитељка појавила и одговорила детету:
– Слушај ме. Доживећеш велику славу и многи ће те ценити, много људи ц́е долазити да те виде, много новца ц́е доц́и у твоје руке, али ту нец́е и остати.
И заиста, све се обистинило. Старца Јакова су поштовали богати и сиромашни, мудри и неписмени, државни великодостојници и прост народ, универзитетски професори и судије Вишег суда, монаси, свештеници, епископи и патријарси. Сви они су долазили последњих неколико година у манастир да га упознају, да се исповеде, да им буде на духовну користи, да добију његов благослов.
И тих последњих година су му давали много новчаних прилога, али које је он одмах делио онима који су имали потребу, те ништа од тога није остајало у његовој кеси, а та кеса где је стављао тај новац никада није остајала празна, ма колико новца он делио ).
Он сам, када је ово испричао, додао је:
– А зар ме је, браћо моја, Света Параскева слагала? Зар ми је мало срец́е дала? Учинила ме је свештеником светих Божијих тајни!
