Pročitaj mi članakRusi gledaju Evropu sa divljenjem ili sa razočarenjem, ali, čini se, još nikada je nisu gledali sa nedoumicom. I stvarno, ono što se tamo dešava izgleda kao apsurd: Evropljani, kao da su začarani, misle kako da ujedine snage pred pretnjom od Rusije.
Руси гледају Европу са дивљењем или са разочарењем, али, чини се, још никада је нису гледали са недоумицом. И стварно, оно што се тамо дешава изгледа као апсурд: Европљани, као да су зачарани, мисле како да уједине снаге пред претњом од Русије.
Стара (Западна Европа) је у томе двосмислена, показује разна мишљења. Прави окидач русофобије је постала „Нова Европа“ – бивше земље – чланице СЕВ, посебно Пољска и Прибалтик. Тамо је све једноставно: постоји императив за уједињење против Русије, која, само што није напала. Супротно мишљење се не дозвољава у својој средини. Али, ако смо 90-их година гледали на русофобску хистерију прибалтичких политичара као на глупост, наказност, „проблем одрастања“, сада њиховим језиком разговара скоро цела ЕУ.
И све то у позадини брзог развитка система контроле над друштвом. Савремена технологија се допуњава традиционалном, и ми већ видимо, како парламенти доносе законе о недопустивости изношења идеја, које представљају алтернативно разматрање разних догађаја из прошлости. Две тачке мишљења у вези са „претњама“ Русије не могу да постоје. Постоји само правилна и издајничка. Понекад, чак и отпутовати у Русију значи поставити црну тачку на биографију. Такви се процеси отворено дешавају у Украјини, и боде у очи, без скривања, што се то доживљава као карикатура, саркастична трагикомедија.
Под изговором руске опасности реконструише се живот европског друштва: све више се ограничава слобода говора, што постепено удаљава и само постојање руске теме. И ограничава се не као раније – преко норми политичке коректности, већ преко директног притиска власти. Специјалне службе су почеле толико да овладавају влашћу, да на њихово праћење мора да рачуна било који активни човек. У људима непрекидно виде не суграђане, већ потенцијалне непријатељске агенте.
И, управо то, по мом мишљењу и изазива код нас највеће осећање збуњености. Па у реду, неко подлеже апсурдној антируској пропаганди – нема довољно алтернативних информација и реалног искуства у контакту. Али зашто долази до ћудљивог саглашавања са ограничавањем слобода, немерљивог раста тоталитарне структуре моћи? То се нарочито односи на наше бивше суседе из социјалистичког лагера.
Појављују се питања: да ли нас ви окривљујете због тога што ми имамо куд и камо мање од вас? Зар вам због тога није страшно? Зар нисмо недавно, заједно са вама уз узвике одушевљења збацивали „окове старог система“, а ви сте већ нашли за себе нове?
У ствари 1980-их година наша друштва су се заносила разним идејама, и она су звучала једнако. У Русији је перестројка прихваћена као начин да се постигне независност од државе, која је сувише давила, која је себи дозвољавала да се меша у наш лични живот и начин мишљења. Руси су тада уживали у стеченом праву да отворено изражавају опозиционе мисли, да не иду на састанке и да не расправљају о неком моралном начелу, да купују омиљене књиге, да слушају музику која им се допадала.
Држава је отишла, оставивши друштво самом себи. Иако се временом појавило сазнање, да је она некако сувише далеко отишла и требало би је вратити, али потребне и једноставне слободе, које је тада добило друштво, зар ће у догледној будућности пожелети да врати, али и преко потребне обичне слободе, које је тада друштво добило, оно у догледној будућности тешко да ће пожелети да врати.
Тада нам се чинило, да наши недавни братски народи, живе отприлике на исти начин. Али не. То су се Руси ослобађали, чинило се, од своје државе, а они – од туђе. За њих је то био сасвим обрнут процес – стицање управо своје државе. Народи Централне и Источне Европе, као да су стекли изгубљену државност, наслађивали су се тиме. Већина представника тих народа, па мада и нехотице, није спремна да жртвује личну слободу ради система.
Свет се преокренуо, и Руси, са изненађењем посматрају како се Европљани због имагинарних предлога одричу од права и слобода ради јаких структура моћи. Нама је разумљиво, да ће се на некој етапи, када превара постане очигледна, сада постојећи режим срушити као кула од карата. И тада ће Европа постати плен онима, због којих и постоји, уперена према њој реална опасност.
Са руског за СРБИН.ИНФО превела Душанка Ђелекар .
