Прочитај ми чланакДва брода, четири хеликоптера и 1.800 људи – толико укупно има Црна Гора. То је земља која ће ускоро да припада Северноатлантској војној алијанси НАТО. Али не зна да ли то хоће, пише Зидојче цајтунг.
Мило Ђукановић (Фото: nspm)
„Лепо да вежбате“ – тако гласи наслов подужег чланка новинара Тима Нешитова објављеног у дневнику Зидојче цајтунг:
Елена и Алека, обе црногорске подморнице, налазе се у Которском заливу. Површина мора је као огледало, брда увече нестају у измаглици – а подморнице су наравно виц. Оне су власништво фирме Монтенегро Субмарине која организује вожње око которске луке. Подморнице не могу да зароне, али су зато осликане добро расположеним делфинима корњачама и морским звездама. Јадранска обала живи претежно од туризма, али у ово доба године се ништа не дешава.
Аутор у наставку објашњава да се црногорска морнарица састоји од два патролна чамца произведена осамдесетих година, да би потом прешао у птичју перспективу:
Прича о томе како се брдовита јадранска Црна Гора отцепила од Југославије, могла би бити балканска прича, пуна страсти и понешто непрегледна, али, пошто би Црна Гора овог пролећа требало да приступи НАТО, то се тиче тако рећи свих нас. Пре свега у Москви влада велики гнев због новог проширења НАТО; Путинов портпарол је најавио акције одмазде. Прича се да су руски националисти сковали заверу да убију црногорског премијера; Црногорци су покренули истрагу, преноси „Дојче веле“.
Вечите теме Русија и НАТО, после избора Трампа за председника САД нису постали ништа мање актуелне. Трамп сматра да је НАТО с једне стране превазиђен, а с друге – веома важан, што збуњује у време када амерички тенкови у оквиру операције Атлантска одлучност кривудају по Европи да би показали Владимиру Путину ко је газда. Црногорска војска је мала: 1.800 људи у пешадији, авијацији, морнарици, све заједно.“ Аутор објашњава како се после распада Југославије и Црна Гора одвојила од Србије те да у читавој земљи живи једва онолико људи колико и у Франкфурту.
Но, референдум о независности је био тесан, а и десет година после њега, многи Црногорци сумњају да црногорски језик уопште постоји. Овде многи сматрају себе Србима и желе (…) успостављање осовине Подгорица – Београд – Москва, словенске осовине – наводи немачки лист.
Аутор текста у разговору са Блажом Гашићем, замеником команданта брода П-34, сазнаје зашто је саговорнику драго што ће Црна Гора ући у НАТО: могао би да добије већу плату, а и за официре попут њега ће можда бити више посла у иностранству.
Црна Гора је већ годинама укључена у мисије ЕУ и НАТО. Званичним учлањењем Црне Горе НАТО добија пре свега једно: контролу над важним делом обале у Средоземљу. Бродови НАТО могу да плове свуда између Гибралтара и Источне Турске, али овамо до сада још нису могли.
Кроз разговоре са Гашићем се подсећа на комплетну новију војнополитичку историју Црне Горе, од југословенских времена наовамо, а слично је и са другим актером репортаже, свештеником Момчилом, из Српске православне цркве, који не воли НАТО. А „одбија и читаву младу државу Црну Гору, која је у његовим очима производ америчких интрига на Балкану“.
