Zagreb ima granične sporove sa četiri bivše jugoslovenske republike, a rešenja se ne naziru, piše Frankfurter algemajne cajtung.

“Хрватска нема отворене граничне конфликте са Италијом и Мађарском, али са осталим суседима – има“, пише дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг у опширном чланку који почиње приказом спора између Хрватске и Словеније око Пиранског залива, а преноси Дојче веле.

“Међународна арбитража је пресудила да три четвртине тог залива припадају Словенији и признала тој земљи право на поморски коридор ка међународним водама. Словеначки премијер Миро Церар је то назвао историјском одлуком која ће дефинитивно окончати спор.“

“Десило се супротно, односи између две суседне земље које су некада биле у саставу Југославије драматично су се погоршали. Словенија сада бојкотује приступ Хрватске Организацији за међународну сарадњу и развоји прети да ће уложити вето и на план да Хрватска приступи Шенгенској зони 2018. године.

У лето 2015, када су стотине хиљада миграната преко Балкана ишле ка северу, Хрватска није била заинтересована да преузме контролу своје спољне шенгенске границе. Откако је та рута затворена, њу поново занима либерални гранични режим.“

“Јер, земља живи од туризма. Када је почела овогодишња сезона, Словенци су поново почели да спроводе контроле по правилу службе и одмах су се на граници према Хрватској формирале колоне аутомобила у којима се чекало сатима. Географски положај је делотворно средство притиска. У прошлости се више пута показало да Словенци не оклевају да га примене уколико процене да су им угрожени национални интереси.“

“Србија, источни сусед, често протестује због могуће или стварне дискриминације српске мањине као и због ревизионистичких тенденција владајуће ХДЗ. Један од последњих таквих спорова је вођен због спомен-плоче хрватским жртвама рата у Југославији, која је првобитно била постављена у близини бившег концентрационог логора Јасеновац. На њој је исписан усташки поздрав.“

“Црна Гора, сусед на крајњем југу, протестовала је против постављања споменика десничарском екстремисти и отмичару авиона Миру Барешићу. Хрватско-црногорски гранични спор око полуострва Превлаке би једном требало да буде окончан билатералним преговорима; две земље не желе да се обрате међународној арбитражи.“

“Посебно су оптерећени односи између Хрватске и Босне и Херцеговине. Сарајево протестује због градње моста на Пељешцу који би југ далматинске обале спојио са хрватском друмском мрежом што би значило заобилажење босанскохерцеговачког дела обале са Неумом. Бошњаци, то јест, босански муслимани, бране се од оптужби да исламистички терористи имају своје центре у Босни. Загреб подржава босанске Хрвате у настојању да остваре већи утицај у бошњачко-хрватској федерацији. Босанска тајна служба је недавно признала да је прислушкивала телефонске разговоре хрватских политичара и предузетника.“

Аутор напомиње да је хрватско одбацивање одлуке међународне арбитраже о Пиранском заливу довело до непотребног заоштравања ситуације и препоручује тим државама да поступе као Холандија и Немачка – граница на Емсу је била спорна, али, уместо да инсистирају на њеном тачном утврђивању, две земље су договориле формирање специјалне комисије која је регулисала управу и коришћење тог подручја бројним додатним споразумима. “Питање тачне границе је још увек неразјашњено, али то не смета ни Немцима ни Холанђанима.“

Izvor: Dojče vele, Saša Bojić

Oznake: granični sporovi, Dojče vele, najveća svađalica, Hrvatska