Pročitaj mi članak

NATO VRŠI PRITISAK NA SRBIJU nedozvoljavajući rusku bazu u Nišu

0
Фото: Танјуг - Димитрија Николић

Фото: Танјуг – Димитрија Николић

Неколико дана по усвајању Закона о сарадњи Србије са НAТО Русија је јуче подсетила српски државни врх да би требало да се држи политике војне неутралности.

– Уочавамо да Србија развија односе са НAТО. Полазимо од тога да ће се Београд придржавати политике неутралности, што је потврђено одлуком Скупштине Србије – изјавила је јуче агенцији Бета Марија Захарова, портпарол руске дипломатије.

Како сазнаје „Блиц“, ова порука из Москве није само последица сарадње Србије и НAТО, већ и обнављење оправдане жеље да Руско-српски хуманитарни центар у Нишу добије специјални, екстериторијални статус. Особље центра, које је за време катастрофалних прошлогодишњих поплава прво притекло, са српском војском и  полицијом, пружајући помоћ угроженом становништву у Србији, добило би дипломатски имунитет, какав сада уживају НАТО војници у Србији. Пошто ниједна чланица ЕУ нема такву руску базу на својој територији, Србија би овим чином иритирала моћне кругове у Бриселу и Вашингтон.

– Премијер Вучић је у више наврата, и овде и у Москви, председнику Русије Владимиру Путину то јасно ставио до знања – каже извор „Блица“ из врха власти.

Политички аналитичар из Вашингтона Данијел Сервер за „Блиц“ објашњава компликовану геополитичку ситуацију у којој се Србија налази.

– Врло брзо ће сви суседи Србије бити у НAТО. Каквог смисла ће тада имати да Србија држи руску базу? – каже Сервер.

Према његовом подсећању, СAД увек када шаље војнике, маринце или авијатичаре да се распореде у страној земљи, увек захтева да задржи јурисдикцију на њима.

– Уколико почине злочин, њима се суди у СAД, а не у државама у којима су распоређени, осим ако се СAД одрекне свог права да врши јурисдикцију (што се понекад дешава) – рекао је Сервер, додајући да не постоји “имунитет” у смислу заштите од кривичног гоњења.

– Све то је, како објашњава, регулисано оним што се назива “Споразум о статусу снага”. Заиста не знам шта Руси раде, али не бих био нимало изненађен да инсистирају на нечему блиском имунитету.

Говорећи независно од питања кривичне јурисдикције, Сервер каже да не може да се сети ниједне државе чланице ЕУ која има руске базе на својој територији.

– Уколико је Србија озбиљна по питању придруживања Унији, питам се жели ли и даље да гости Русе на било који начин. Aко је одговор одричан, нема поенте давању никаквог имунитета (или слања државне јурисдикције). Једноставан начин јесте да се одбије руски захтев – објашњава овај амерички аналитичар.

– Видим да премијер Aлександар Вучић говори о важности НAТО заштите Срба на северу Косова. Београд мора пажљиво да одмери да ли је његова садашња политика балансирања између НAТО/ЕУ и Русије заиста у српском интересу. Једног дана, врло брзо, сви суседи Србије биће у НAТО. Каквог смисла ће тада имати да Србија држи руску базу? Какав ће то утицај имати на комшијске земље? Москва то у Нишу можда назива хуманитарним центром, али сви знамо из скоријих руских бомбардовања болница у Сирији колико је Москва озбиљна према хуманитарним питањима – рекао је Сервер.

Са своје стране Драган Ђукановић, из Центра за спољну политику, наводи да се на помен руске базе у Србији не би могао очекивати благонаклон став ЕУ.

Тиме би Русија ојачала присуство у дубини ЕУ, а Србија се обавезала да политику усклађује са ЕУ.