Pročitaj mi članak
Хрватска би требало да плаћа већу чланарину за чланство у НАТО, а досадашња је износила три милиона евра годишње.
Војни савез ће свим чланицама да повећа чланарину, али још није израчунато колико ће то износити за Хрватску.
Све је више оних који тврде да је уласком у НАТО Хрватска у финансијском смислу лоше прошла, јер од најављених послова хрватских предузећа за Северноатлантски пакт није много реализовано. Посебно је лоше примљена информација да ће већи финансијски терет убудуће сносити мање земље попут Хрватске.
Ускоро би војни савез требало детаљније да прочешља и буџете појединих чланица. Хрватска је, међутим, у одбрамбени буџет ставила и много тога што нема директне везе са војском. Зато се претпоставља да би убудуће чланарина могла да буде и много већа од три милиона евра.
НАТО је до сада био задовољан ангажманом Хрватске, посебно у Авганистану. Загреб је, ипак, донео одлуку о смањењу броја војника са 300 на 250. Следеће године још мањи број хрватских војника требало би да иде у мисију у Афганистан.
Један од хрватских војних приоритета је и набавка нових борбених авиона. Најповољнију понуду дали су Руси, али је мало вероватно да ће Загреб то да прихвати, већ и због чињенице што Русија није чланица НАТО-а. Последњу понуду дали су Швеђани, за набавку осам авиона ЈАС-39 „грипен“ за 610 милиона евра, на кредит од десет година.
Тако би један авион коштао 76 милиона евра, што је, по мишљењу војних стручњака, превише. Швеђани су помињали да би уз везану куповину били спремни да преговарају и о преузимању бродоградилишта „3. мај“ у Ријеци, али детаљи о тој понуди нису познати јавности. Ова последња шведска понуда је чак неповољнија од пређашње, тако да је мало вероватно да ће је Хрватска прихватити.
„МИГ-21“
Помиње се и варијанта да Хрватска, уз све наговарање вођства НАТО-а, ипак одустане од набавке борбених звиона и да одржава постојеће, бар док се финансијско стање у држави не поправи. Ловци „МИГ-21“ су стари, али војни стручњаци кажу да би још неко време могли да служе.
