Pročitaj mi članakU slučaju da zbog epidemije koronavirusa bude doneta odluka o ponovnom uvođenju vanrednog stanja i to u uslovima tek konstituisane Skupštine i Vlade koja je i dalje u tehničkom mandatu, postavlja se pitanje ko bi takvu odluku formalno mogao da usvoji. Iako parlament nema izabrano rukovodstvo, po Ustavu bi vanredno stanje trebalo da proglase upravo poslanici, mada i dalje nije isključeno da pod određenim uslovima u tome učestvuje i vlada i predsednik države. Ipak, i tu postoje poteškoće.
Претходних недеља и сами епидемиолози нису искључили могућност да на јесен буде поново уведено ванредно стање, а председник Синдиката лекара и фармацеута Раде Панић изјавио је да су добили информацију да би то могло да се догоди 1. октобра.
У овом тренутку једино институција председника државе ради у пуном капацитету. Иако су посланици потврдили мандате још 3. августа, Скупштина није добила руководство, а није изабрана ни нова влада.
Дарко Симовић, професор уставног права, наводи за Нова.рс да је Скупштина Србије иницијално та која је надлежна за доношење такве одлуке.
“Ако Скупштина није у могућности да се састане, то може да учини алтернативно да учине премијер уз супотпис председника Републике и Скупштине”, каже Симић.
Скупштина Србије је, по Уставу, конституисана оног момента када мандате потврди две трећине народних посланика. Свих 250 парламенатараца то су учинили 3. августа.
Иако није изабрано руководство Скупштине, првом седницом у новом сазиву председавали су најстарија посланица Смиља Тишма са листе СПС, и четворо најмлађих – Никола Лазић из СНС, Софија Максимовић из СПАС, Нандор Киш из СВМ и млада социјалисткиња Дубравка Краљ.
Ипак, уколико поново на на снази буду забране окупљања великог броја људи, ванредно стање би опет могли да прогласе председница владе, председник државе и Скупштине.
“Иако је влада у техничком мандату, она ради све оно што је неопходно до избора нове. То значи, да ако се не формира нова влада, премијерка може да учествује у доношењу такве одлуке”, појашњава Симовић.
Проблем, међутим, није само техничка влада. Уколико би одлуку о ванредном стању доносили заједно председници владе, државе и парламента поставља се питање ко би то уз Ану Брнабић и Александра Вучића могао да учини, будући да председник Скупштине још није изабран, а Маја Гојковић више није на тој функцији.
Упитан да ли би то могао да учини најстарији посланик, који је иначе председавао првом седницом у новом сазиву, Симовић каже да је то једина опција у том случају.
Ипак, седница на којој су посланици потврдили своје мандате почела је 3. августа и за избор руководства није неопходно сазивати нову. То значи, да би, уколико буде постојала воља, председник и потпредседници скупштине могли да буду изабрани у року од два дана.
