Pročitaj mi članakNedavno su Aleksandru Vučiću predložili da predvodi gej-paradu koja će se održati u Beogradu u septembru ove godine. Naravno, to je dobra stvar, progresivna. Danas već postoje primeri gde krupni političari defiluju na takvim paradama. Na primer, kada se pre nekoliko godina gej-parada kretala ulicama Kijeva, u prvim redovima su išli ambasadori iz Evrope i SAD, no, ne radi toga da bi pokazali svoje dezertertstvo iz prethodnog polnog statusa, nego da bi podržali stidljive Ukrajince na njihovom putu na Zapad. Istina, parada nije dugo trajala, jer se razbežala sa sve diplomatama koji su je predvodili, jer ih je iza ugla čekala grupa građana sa tipičnim proleterskim oružjem u rukama – kamenicama od pločnika i štapovima.
Србија је одмакла много даље од Украјине на путу брисања разлика међу половима и можемо се надати да ће септембарска геј-парада проћи без инцидената. Но, упркос свему, Александру Вучићу ће бити тешко да предводи ту друштвену авангарду, јер он има два очигледно изражена недостатка – разнополну породицу и децу. Са тако ниским показатељима не може се испадати лицемер и облачити на себе маску прогресивног човека. Европа ионако неће поверовати. А већ Ани Брнабић је место на челу геј-параде. И може се рећи да ће протокол бити испоштован – кретање ка прогресу неће предводити било какав вратар-сифилиста, него шеф владе.
Овај пут ће демонстрација протицати под паролом «За промене» и наша браћа по разуму ће затражити следеће промене у закону:
– Могућност промене ЈМБГ приликом промене пола (сада се не мења и по њему се може одредити «првобитни» пол),
– Доношење закона о регистрацији истополних бракова,
– Реформ система образовања – из уџбеника мора бити уклоњено све што гејеви и лезбијке сматрају дискриминацијом,
– Јачање борбе против насиља над представницима ЛГБТ заједнице.
Нема сумње да ће они добити те измене, јер све то већ постоји у ЕУ. Но, не треба се заваравати да ће се гејеви на томе зауставити. Зато што је пред њима још тежа етапа борбе – за равноправност на раду и за специјалне квоте на друштвеним изборима.
Ствар је у томе што у закону постоји члан «Одмор због бриге о детету», но, нема члана «Одмор због неговања партнера». А то није фер. Гејеви немају деце, па испада да немају ни одмора. Тако не сме бити!
Поред тога, српско друштво још није толико сазрело да би се односило са одобрењем према избору отворених гејева у законодавне и извршне органе. Напротив, то постаје препрека за њихову промоцију у демократску институцију. Да би се олакшало решавање проблема, треба издвојити квоте за грађане са нетрадиционалном орјентацијом. Петнаест процената од броја становника. Статистика тврди да је хомосексуалан упрво тај проценат становништва. Највероватније лажу, али то не решава проблем.
А оне који ради власти желе да се увуку у ову групу ради преваре бирача, лежаће у затвору.
Доста проблема у гејева примећује се и у односима са православном црквом, која упркос свим европским традицијама и даље егзистира. Тај несрећни неспоразум треба на неки начин исправити, зато што се црква ослања на непостојећег Бога, који строго забрањује такве трикове и чак тврди да гејевима владају демони.
У Европи су се одавно обрачунали са тим проблемом, па, на пример, Англиканска црква је од врха утонула у педофилију и хомосексуализам. Но, Србија је још далеко од Европе и очигледно, треба предузети неке принудне мере. Најједноставније је – поред храмова оснивати геј-клубове са јефтиним пићем и музиком. Метод проверен у Калифорнији даје одличне резултате.
Веома добре резултате даје и рад савремених боемских уметника, који на својим платнима мешају анални грех и Свето Писмо. Париска омладина то гледа са задовољством. То се може такође увести у праксу.
Међутим, постоји веома много начина борбе против природне органике људског живота. Треба само одлучити да та органика народу није потребна. И све ће тећи као по лоју.
