Pročitaj mi članakBalkan je previše nestabilan, previše ga žele nestabilnog, a Edi Rama i Toni Bler su previše bliski Americi i imaju previše „baruta na usnama“ da bi to ugasilo vino.
„Фото дана“ — пише изнад фотографије на којој са широким осмесима, у лежерној гардероби и опуштеној атмосфери, уз вино, ћаскају албански премијер Еди Рама и бивши премијер Велике Британије Тони Блер. Њом се на свом фејсбук-профилу похвалио (домаћин) Рама.
Можда поменута господа стварно и уживају уз вино. Међутим, ако знамо њихове политичке биографије, онда не треба узети све то здраво за готово и рећи како је у питању само ћаскање у лепом летњем дану.
Поготово то не можемо учинити ако се сетимо старе максиме — чије ауторство приписују Махатми Гандију — која каже да „ако на дну мора видите две рибице како се свађају, знајте да је енглеска подморница у близини“. И свакако, ако томе још додамо честе и екстремистичке изјаве Едија Раме, онда то све заједно не треба баш да нам створи параноју, али ваља да нам повећа опрез.
Амерички поштар
Подсетимо, „албанско питање“ на Балкану почело је од Призренске лиге; потом је недуго трајала фашистичка, квислиншка „велика Албанија“. А Рамин сан? Прижељкује трећу „велику Албанију“.
Земље Запада и Америка већ (пре)дуго толеришу понашање Едија Раме. Ни после „случаја дрон“, ни после недипломатских изјава током Рамине посете Београду и сусрета с премијером Александром Вучићем, али ни после пројекције карте „велике Албаније“ на његовој кући, није било озбиљнијих реакција европских званичника.
Ни Албанци у Албанији ни администрација из Приштине ништа не раде на своју руку — толерисање екстремистичких изјава значи да оне погодују онима који желе нестабилан Балкан. Притом, идеју „велике Албаније“ подржава већина Албанаца у Албанији, на „Косову“, и у Македонији.
Зато многи хроничари кажу да Рамине изјаве треба посматрати у контексту америчких интереса, односно кроз улогу посредника Вашингтона на Балкану.
Кад год Американци желе да ставе Европљане под контролу, подсећају аналитичари, они им отварају нова „кризна жаришта“. Зато, тврде, користе Едија Раму као неку врста „поштара“, односно упозорења које Бриселу стиже из Вашингтона — шта може да се деси ако не учините ово, ово и ово.
Држање Европе у вакуму
Кад смо код контроле над Европом — и њу је Америка контролисала, најчешће и највише преко Велике Британије. То савезништво не треба превише објашњавати. А тек не треба јављати као (да је) вест то да су Тони Блер, као премијер Британије и Бил Клинтон, као амерички председник, били посебно блиски.
Што се тиче Србије, историјски гледано, њени односи са Великом Британијом увек се преплићу са односима Британије и неке друге велике силе — а понајвише Русије.
Сеже то још још у време Кримског рата (1853—1856) када је, како се касније испоставило, Британија преценила снагу српске војске, и када је уложила силне напоре да одврати Србију од уласка у рат на страни Русије.
Јастреб рата
Током осмогодишњег рата (1991—1998) на простору бивше Југославије, или како овај период назива енглески новинар Тим Џуда, „ратова за југословенско наслеђе“, улога Енглеза у односу на Србију је у почетку била суздржана, неки кажу и због њиховог „контрирања“ Немачкој. Али од 1995. године, а посебно од 1999, током НАТО агресије, није више било суздржаности.
И у свему томе се посебно истицао тадашњи британски премијер Тони Блер.
„НАТО агресија на Србију и раније поменути Кримски рат била су једина два рата у којима су готово све хришћанске земље ратовале против једне православне државе. У првом случају Србије, у другом случају Русије“, тврди један хроничар. У оба рата, Британија је имала више него активну улогу.
Недавно је откривено Блерово намерно преувеличавање разлога за инвазију на Ирак. Спутњик је већ писао да је све урађено према истој матрици западних центара моћи, као и у случајевима „Маркале“ у БиХ и у случају „Рачак“ на Космету, који је послужио за агресију на Србију 1999.
Ако смо се подсетили на све ово, онда — понављамо — не треба стварати параноју, али не треба ни овај сусрет Блера и Раме схватити олако. Балкан је превише нестабилан, превише њих га га жели нестабилног, а Рама и Блер су превише блиски Ујка Сему.
Зато не можемо са сигурношћу да тврдимо да Балкан може мирно да спава, док вино пију Блер и Рама. Да после не буде — „све је то од лошег вина”…
