Прочитај ми чланак
(Русија данас)
Научници су открили више од 3.500 јединствених секвенци гена у језеру Восток, подземном резервоару воде Антарктика који је изолован од света већ 15 милиона година и открива сложен екосистем далеко изнад очекивања.
Скот Роџерс, професор биологије на Универзитету у Бовлинг Грину, водио је генетску студију на садржају од пола литра воде из језера коју су извадили руски научници прошле године.
„Пронашли смо много више сложености него што је ико мислио да хоћемо“, рекао је Роџерс и додао „То заиста показује упорност живота и како организми могу да преживе на местима где смо, пре неколико десетина година, мислили да ништа не може да преживи.“
Језеро Восток је највеће језеро испод површине леда на Антарктику. Вода се налази 4.000 метара испод леда, који у потпуности блокира сунчеву светлост и ствара огроман притисак на течност. Такође се налази на најхладнијем месту на Земљи: најнижа температура на свету -89.2 °C забележена је на руској поларној истраживачкој станици Восток изнад резервоара.
Након уклањања спољашњих слојева леда, на садржају воде је спроведено РНК и ДНК тестирање, и откривено на хиљаде микроскопских облика живота, претежно бактерија.
Многи су очекивали да ће, ако се било који облици воде нађу у замрзнутој крипти, они бити једноставно прилагођени суровом окружењу, као резултат тога што су изоловани од еволуције живота на другим местима на планети већ милионима година.
Роџерс, који је објавио своја открића у часопису PLOS One, каже да се то није испоставило као случај.
„Већина организама које смо пронашли су водени (слатководни), док су друге врсте обично оне које живе у океану или језеру“, рекао је биолог Скот Роџерс.
Роџеров тим верује да релативна обичност откривених организама није резултат еволуције унутар језера већ због тога што су тамо отишли као легат, када је на Антарктику пре 35 милиона година владала умерена клима.
Неки од организама који се налазе у језеру Восток обично постоје у океанским срединама (у дигестивном систему риба и ракова) и сугеришу да је резервоар једном био повезан са већом количином слане воде.
Али Роџерс сматра да су их „две огромне промене температуре“ одсекле и сачувале у садашњем стању.
Ипак, студија не искључује могућност запањујућих открића.
„То је врло захтеван пројекат и што више откривате, све више желите да знате. Сваки дан откривамо нешто ново што доводи до више одговора на питања“, рекао је Јуриј Штаркмен, који је спровео многе анализе и верује да цео живот може проћи у откривању тајни језера.
Превела Дениса Дејановић
