Pročitaj mi članakSrbija se ovih dana vrtela oko žute patke, mitinga i kontramitinga, oko navodnog rušenja premijera i geostrateškog značenja smera u kome putuju patka i kontrapatka.
Индукована шизофренија је згодно средство за баратање широким народним масама, питајте ове који се баве НЛП (неуролингвистиц программинг).
Док се у Европском парламенту отвара изложба о кардиналу Алојзију Степинцу, после које ће уследити и научни скуп који за циљ има његову беатификацију, реакције српске јавности биле су зачуђујуће тихе. Шта је за нас Степинац као светац, кад је Црква у коју се кунемо – ЕУ? Српски Оченаш је „Србија са европског пута не скренути“, и „ЕУ нема алтернативу“. То никако не значи да ће Србија морати да уђе у НАТО, јављају поједини медији данас, да би већ сутрадан осванула вест да је за земљу попут Србије једноставно немогуће да не буде у НАТО ако жели у ЕУ.
Србија је изложена већ дуги низ година перманентном психолошком рату, што би се савременим језиком тачније могло дефинисати као контрола ума – симболички, Србија је као подељена личност: Никада нећемо признати Косово, а наша највећа пријатељица, Ангела Меркел, ових дана поручује да Србија не може у ЕУ ако не уради оно што се од ње тражи, иако, како јављају наше новине већ сутрадан – нико од Србије не тражи признање Косова.
Западне силе руше Вучића, али не – у ствари, нико не добија толико комплимената од Запада као Србија. Ипак, ако Скот и Девенпорт опет претерају у уређивању Србије, можда премијер промени „Оченаш“ и окрене се ка истоку? Чеда Јовановић који се препоручује за министра, ових дана изјављује да Владимир Путин покушава да састави српску владу, док премијерови најгласнији чувари у специјалним ТВ емисијама доказују колико проамеричких агената седи у премијеровој близини. Све у свему, избушени смо као швајцарски сир.
Није неумесно поређење да све то личи на ону вежбу „Лези, диг` се, устај, седи!“
Јер, Србија се ових дана вртела око жуте патке, митинга и контрамитинга, око наводног рушења премијера и геостратешког значења смера у коме путују патка и контрапатка.
Оченаш Европи, међутим, складно мрмљају сви пачићи мали. И власт и опозиција залажу се за ЕУ апсолут, па човеку који још увек није полудео од свега што нам се сервира, није уопште јасно зашто онда постоји толика узајамна мржња – кад и једни и други желе да нас одведу на исто, уносно, место, где се пева Ода Радости? Тамо где управо траје изложба посвећена кардиналу Степинцу, и где се то сматра нормалним, и где ће под истим условима, једнога дана, када и Србија буде била равноправни члан ЕУ, моћи да се организује изложба на тему, на пример, бомбардовања СРЈ 1999. године, или на тему Трговина српским органима на Косову? Или, можда, и неће моћи?
Али, ако је у Србији заморна тема Степинац, или тема Косово, може се то светилиште мало јасније видети и на тему овог фудбала. Европско првенство у фудбалу много говори о Европи данас, о њеним стандардима, и о рајском врту који нас чека. Албански навијачи развијају гигантског двоглавог црног орла и поручују да је Косово Албанија, али европски медији се једногласно упињу да докажу да руски навијачи кваре срећу европског фудбалског и сваког другог раја.
За то време, у Србију је дошао председник Кине, Си Ђинпинг, и то је несумњиво велики и добар догађај који буди наду да можда и нама, мало, може и да крене. Са друге стране, не може нормалан човек а да не примети како су Кинези који живе у Београду, окачили испред Блока 70, где имају радње, огроман транспарент добродошлице свом председнику. Поштовање властите државе је, можда, важно за срећу народа који у њој живе. Или, можда и није?
Који су планови кинеског председника да дође баш у Србију, а не у Италију или у Немачку, засада спадају у домен спекулација, али би било непоштено не поменути да у овом тренутку тријумфа због доласка председника Кине у тродневну посету Србији, неког удела има и Мира Марковић. Зар није она прва отпочела нову етапу пријатељских односа две земље, и зар није она довела прве Кинезе у Београд?
Док заиста не схватимо шта нам се догађа и у ком правцу идемо, живећемо од патки.
КО не полуди овде, тај стварно није нормалан.
