Pročitaj mi članak
На сређивању Александровачког језера код Врања у претходне три године потрошено је више од милион евра, а оно данас представља обичну бару пуну модрозелених алги које испуштају отрове опасне по здравље људи.
Иако је планирано да постане туристичка атракција, вода у Александровачком језеру код Врања је затрована и велика је опасност по здравље људи из читавог краја, тврде стручњаци са Института Јарослав Черни и Природно-математичког факултета у Крагујевцу.
Према речима др Снежане Симић са крагујевачког факултета, у језеру су присутне и алге са афричког континента, којих има у сланим и тропским водама. Приликом изумирања, те алге из свог организма испуштају отрове који могу нашкодити и људима.
– За само два месеца у Александровачком језеру дошло је до цветања модрозелених алги којих има на подручју Србије, али у веома малом броју. Оно што је за нас научнике било занимљиво јесте да у језеру има и алги које потичу из вода Африке и до сада су примећене у Војводини, али у веома малом обиму. Приликом узроковања воде, која је сада буквално зелена, установили смо да у једном литру воде има чак 206 милиона бактерија. Због тога је дошло до помора рибе, а претила је опасност и по људе. Уколико се становништво храни рибом или се купа у језеру, то може довести до поремећаја у људском организму. Страдају кожа, јетра, долази до несвестице, вртоглавице и гушења – каже Симићева.
Пошто су се Врањанци летос масовно овде купали, а међу њима је било највише деце, права је срећа што није дошло до неке епидемије са фаталним последицама. Модрозелене алге преносе ветар и птице, али и намерним додавањем алгама „обогаћене“ воде.
– Александровачко језеро је идеално станиште за размножавање модрозелених алги. Вода је топла, плитка, а земљиште испод је природно слано. Прво појављивање ових микроорганизама примећено је након чишћења језера 2010. године. Ми смо 2011. године упозорили на ризично порибљавање језера, јер су алге непредвидиве. Могу да процветају, али и не мора да значи. Све време од тада имали смо велику опасност по живи свет – истиче професорка Симић.
Првослав Марјановић са Института Јарослав Черни изјавио је да Александровачко језеро није ни било планирано за риболов и рекреацију, већ само за наводњавање. Међутим, сада је строго забрањено не само купање у језеру него и наводњавање њива и башти и појење стоке. Такође, опасно је језеро испустити, а немогуће је затрпати га без испуста.
– У наредном периоду Александровачко језеро служиће само као научна атракција, врло опасна по околину – закључено је у градској управи.
У мају 2011. године стручњаци из Београда су упозоравали да је сређивање језера узалудно и наговештавали ово што ће се данас десити. Требало је оставити цело лето да се земља, након што је вода испуштена, суши, све док не испуца. А онда је дубоко прекопати да се уништи свака травка и оставити да се поново осуши, па тек тада направити подлогу. Сада могу да се појаве цијано-токсини, отрови које биљке испуштају, а који су криви за помор рибе пре две године.
Према налазима Завода за јавно здравље у октобру 2012. године, у Александровачком језеру постојала је бактерија ешерихија коли. По речима Ержике Антић, директорке ове здравствене установе, радило се о повећаном броју колиформних бактерија фекалног порекла. Међутим, занимљива је информација да је постојање бактерије регистровано још у априлу, а да о томе јавност није била обавештена као ни стотинак купача који су се сваког викенда окупљали на Александровачком језеру. Пре месец дана сав живи свет у језеру је изумро.
(Вести онлине)
