Pročitaj mi članak

Mihailo Medenica: Ne igrajte se, ne teče svim Srbima espreso kroz vene

0

Muka mi je kad čujem kako se Aleksandar Vučić „lavovski“ „bori“ za opstanak Srblja na Kosovu, i još mi je mučnije kad vidim da neki zaista u to veruju!

Бори се таман колико се и она „жута“ губа борила, негде отприлике колико се и фукара Аљбин Курти бори.

FOTO: IN4S

Бори се колико је његова, а не српска, „Српска листа“ у свакој приштинској власти признајући „косово“ као државу, заклињући се као министри над некаквим „уставом“ „косова“, љубећи скуте највећим крволоцима рода нашега!

И сада је у тој истој власти, не пада им напамет да иступе, да дигну чаушке главе и глас, да руше проклетника Куртија, јер зашто би, па Вучић се „бори“..?

„Бори“ се за опстанак Срба на Косову никада не помињући Метохију јер, што се њега тиче, тамо немамо ништа, тамо немамо никога…

Заправо, не мари тај ни за Косово, већ за оно од Јариња до моста на Ибру и Митровици, као да Пиштина није Косово, као да Грачаница није, Липљан, Обилић, Старо Грацко, Гњилане, Партеш, Клокот, Витина, Косово Поље…

Тамо нема Срба?! Или то што има није вредно „борбе“ јер „јунак“ је заветну светињу премерио на „Заједницу српских општина“, нешто што би евентуално требало да има значај и снагу скупштине станара, да се питају у коју ће боју да прекрече ходнике зграда и да ли да замене сандучиће за пошту..?

Да ме нико не схвати погрешно, на северу Косова, у те заиста јуначке четири општине (Лепосавићу, Зубином потоку, Звечану и Митровици) имам небројено браће и сестара које обожавам, живот ћу дати за њих, предивни су то људи, страдалници, и они први о Косову не говоре прећуткујући Метохију, читаво Косово, за њих светиња није тек оно куд они могу већ куда се тешко стиже, али стиже…

Поновићу, Вучић се „храбро“ „бори“ за опстанак Срба, многи у то верују, не схватајући да саучествују (неки ненамерно, многи сасвим намерно) у велеиздаји- јер Косова без Метохије нема, као ни Србије без Косова и Метохије!

Заклињемо се: „Догодине у Призрену“, а где је Призрен у тој „борби“ овог „лава“ што не једе, не спава, не дише, не трепће, не мокри…што се као авет шуња по телевизијама и пренемаже како је живот Срба на Косову и Метохији песма у односу на његове муке?!

Где су Пећ, Ђаковица, Дечани, Будисавци, Гораждевац, Бело поље, Исток, Ораховац, Велика Хоча, Зочиште, Гора..?

Где су Кошаре и Паштрик које толико славимо?!

Нема Срба јужно од Ибра, или су у овом игроказу Вучића и Раме (Курти је ту само бедни подизвођач) ситнина коју ће свако од њих да баци у фонтану и замисли жељу, а жеља им је иста, верујте!

Десетине хиљада Срба чува Метохију за сваког од нас, а ми Метохију ни грешком да поменемо, баш као и читаво Косово а не само оно што је Вучић разрезао да је Косово, а и тога би да се курталише што пре!

„Отворени Балкан“ је оно за шта се заиста саборци Вучић и Рама боре, а корист за Србију од тога је да ће с јесени Албанци да нахрупе овамо, а за Албанију је оставрење свих снова ђавољих Призренских лига- „велика албанија“ које нећемо бити ни свесни док се црни орлови на црвеном платну не раскриле толико да ће наш бели, двоглави, постати угрожена врста…

Борба за Косово и Метохију почиње од свести да смо без Косова нико, а без Метохије ништа, и да наше није колико се с Приштином истргује, но оно за шта су бољи од нас пострадали чувајући завет Србина и Бога!

Писах и поновићу: није Косово и Метохија тек 15 одсто територије већ 100 одсто нашега идентитета, душе и постојања!

Свугде ћемо бити туђини, проклетници, одрекнемо ли се и камена! Не из ината већ што је то окамењена кост Србинова!

Једноставно, не можемо постојати без Косова и Метохије, јер храст није силан што је до неба, но што је дубоко под земљом!

Није Косово и Метохија најскупља српска реч што згодно звучи, већ што смо без ње и неми и слепи, а то не разуме само ко никад крочио није на светињу!

Не они што нису ногом загазили, но што духом нису проходали.

Ако нису тамо- нису нигде, и нека се не лажу, није то духа у њима но празнина с које се напајају колико и са сувога врела…

Но, нека је све ово игроказ Вучића и Раме, а јесте, нек они што нам се зоре по згаришима знају- нема вас довољно да браните отето колико је нас спремно да отето вратимо!

Будите убеђени у то и не играјте се, не тече свим Србима еспресо кроз вене, има још оне крви коју, у јуришу пострадалих, коњице живих нису могле да стигну!

За себе, и још мноооооого предивне браће и сестара знам, измирени смо и са собом и са Господом!

Због бољих од нас који су пострадали за нас!

Због бољих од нас који чувају Косово и Метохију за нас!

Због деце, јер шта сам им оставио ако им оставим кућу а издам дом?!

Због Косова и Метохије- оно је све што у мени ваља, па шта сам и куд ћу ако ће ми Призрен довека остати- догодине..?